Standard od 37 stepeni predložio je još nemački lekar dr Karl Vunderlih u 19. veku. On je prikupio podatke od milion merenja koje je obavilo 25.000 osoba i pronašao da se opseg temperature (kada su oni bili zdravi) kretao od 36,22 do 37,5 stepeni. Utvrđena vrednost od 37 stepeni je bila aritmetička sredina svih merenja koje je obavio.
Međutim, nova studija, u kojoj su analizirani podaci o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, dovela je u pitanje ovu, 150 godina staru vrednost. Istraživanje je otkrilo da je prosečna temperatura ljudskog tela 36,6 stepeni, što predstavlja značajno odstupanje od ranijeg standarda.
Deo istraživača smatra da se razlika može pripisati neskladu u merenju između metoda koje je koristio dr Vunderlih i savremene medicinske prakse. Na primer, poznato je da je dr Vunderlih koristio termometre dužine stopala ispod pazuha da bi izmerio temperaturu, što može dati drugačije rezultate u poređenju sa današnjim, modernim načinima merenja telesne temperature.
Pored toga, na očitavanje telesne temperature takođe može uticati nekoliko faktora, kao što su lokacija merenja, doba dana, uslovi okoline i nedavna konzumacija hrane ili pića. Čak, tačnost očitavanja temperature može varirati od termometra do termometra, u zavisnosti od njihove kalibracije. Sve to može uticati na razlike u ovim merenjima i mnogi naučnici upravo njih smatraju odgovornim.
Nasuprot tome, neki stručnjaci tvrde da su ljudi zaista postali hladniji u poslednjih vek i po. Postoji studija o telesnoj temperaturi koja tvrdi da napredak u zdravstvenoj zaštiti i ukupnom zdravlju je doprineo ovom trendu. Poboljšano lečenje infekcija, poboljšana stomatološka nega i razvoj lekova kao što su statini i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su možda smanjili učestalost zapaljenja niskog stepena, a zatim snizili prosečnu temperaturu.
Kako god bilo, naučnici se slažu da 37 stepeni više ne treba smatrati standardom za temperaturu ljudskog tela, prenosi 021. rs.
izvor: danas
