Preporučuje se medicinska soda jer je bolje doziranje preparata i ne unose se dodatne soli u organizam
Kod problema sa varenjem, nadimanjem i gorušicom, mnogi posežu za najstarijim narodnim “lijekom”, kašičicom sode bikarbone. Koliko ovo univerzalno sredstvo koje se koristi za higijenu, kuhanje ali i zdravlje, može zaista da pomogne kod tegoba sa stomakom i koja količina se preporučuje, u emisiji RTS Ordinacija objasnila je Sanja Andrić, magistar farmacije.“Preporuka je da se uzima isključivo farmaceutska, odnosno medicinska soda koja može da se kupi u apotekama. Ona se preporučuje jer je bolje doziranje preparata i ne unose se dodatne soli u organizam. Zapravo je bezbjednija”, kaže magistar farmcije. Kad je reč o dozi, naše majke i bake su nas učile da kada ne možemo da svarimo hranu, problem ćemo rešiti ako uzmemo kašičicu praha i popijemo ga s vodom. “Na tržištu postoje različiti farmaceutski oblici sode bikarbone. Pored praškaste supstance, postoje šumeće tablete i obične. Što se tiče doziranja, kod običnog praška uzima se pola kafene kašičice na čašu vode. Dakle, ne cela, već samo pola. A najveća dnevna doza iznosi oko 1.000 mg, što je upravo tih pola kafene kašičice”, napomenula je farmaceutkinja.Da li postoji mogućnost da se pretera sa ovim sredstvom i potencijalno da se izazovu zdravstveni problemi?“Sodu bikarbonu je dobro uzimati povremeno, jer ona dobro neutrališe želudačnu kiselinu i time oslobađa od neprijatnih simptoma, gorušice, žarenja i pečenja u želucu. Međutim, ona naglo podiže pH vrednost u želucu, i na taj način šalje signal ćelijama da luče dodatnu količinu želudačne kiseline. Pa tako, kod dugotrajne upotrebe može i da pogorša simptome. Postoji i ograničenje kod pacijenata koji imaju povišeni krvni pritisak, kod njih može dodatno da ga podigne. Isto je kod pacijenata koji imaju oboljenja bubrega i jetre, ni njima se ne preporučuje jer može da poremeti odnos baznih i kiselih supstanci u organizmu”, napominje stručnjakinja.Pacijenti koji znaju da imaju ove dijagnoze trebalo bi posebno da povedu računa kad uzimaju sodu bikarbonu. Kad je reč o problemima s varenjem, postoje i neki čajevi, tinkture, odnoso prirodna sredstva koja nam pomažu da lakše svarimo hranu.“Biljke koje obično ulaze u sastav ovakvih preparata su kamilica, nana, kim, kormorač, angelika, sikavica ili gujina trava i, vrlo često, kantarion. Kantarion obnalja sluznicu želuca, ali i tu imamo neka ograničenja. S obzirom na to da kantarion stupa u metabolizam sa određenim grupama lekova, može da poveća ili smanji koncetraciju lijekova u plazmi. Njega ne smiju da uzimaju osobe koje uzimaju lekove protiv koagulacije krvi, oralne kontraceptive, antidepresive i antigljivične lekove”, istakla je farmaceutkinja.
Izvor: novi.ba
