Babin Most, jedino je selo na putu od Prištine ka Kosovskoj Mitrovici u kojem žive Srbi. U tom multietničkom selu, pre ratnih dešavanja 1999. godine, bilo je oko 1.100 Srba. Većina je radila u Termoelektrani “Obilić” i na kopovima uglja. Posle sukoba ostali su u najvećoj meri bez svega što su imali. Da bi se sporazumeli s komšijama potrebno im je znanje engleskog jezika, piše RTS.Magla muti pogled na Gazimestan, ali ne može da sakrije svakodnevicu u Babinom Mostu. Selu u kome gotovo linijom podeljeni žive Srbi i Albanci. Do 1999. bili su, kažu, dobre komšije. Posle toga, samo stanovnici istog sela.”Mi stariji funkcionišemo normalno, mlađi, ima povremeno čarki, svađa pa i tuče”, rekao je predsednik Privremenog organa Opštine Obilić Goran Dančetović.Paroh u Babinom Mostu protojerej Aleksandar Našpalić kaže da su ljudi navikli da funkcionišu, iako okolnosti nisu uobičajene.”Pevaju, prave gužvu, lupaju na vrata ljudima, gađaju kamenjem, ali, znate kako, mi smo ljudi na ovom prostoru navikli na neke stvari”, naveo je Našpalić.Albanci žive u 35 kuća, srpskih je opstalo 160. I jedne i druge muči nezaposlenost. U Babinom Mostu gotovo svako domaćinstvo, ima platu iz državne kase.Kućni budžet dopunjuju poljoprivredom. Najpoznatiji proizvod sa njiva između dve reke Sitnice i Laba je paprika somborka.”Ljudi su to doveli do nekog nivoa brenda tako da sad uošte ne moraju da odnose nigde, i Srbi i Albanci dolaze u selo i kupuju tu papriku”, navodi je Dančetović.U osnovnoj školi više od 70 đaka, od septembra pet novih učenikaSelo broji 72 učenika Osnovne škole “Milan Rakić”. Za sledeći septembar stasaće još pet predškolaca.”Veliki deo vremena provode u školi pa nakon škole u dvorištu jer drugog mesta za igru nemaju, u selu je takva situacija”, rekao je v. d. direktora OŠ “Milan Rakić” Slobodan Milić, .Sa vršnjacima, Albancima, gotovo ne komuniciraju. Osim što se ne razumeju, jedva se i sporazumevaju. Zajednički jezik im nije ni srpski ni albanski.”U našoj sredini je vrlo važno da se zna taj engleski koji govore i ovi naše komšije pa možemo na neki način da nađemo zajednički jezik”, istakao je Milić.Improvizacija – opis života u poslednje dve decenijeGlavno mesto okupljanja Srba, je i po predanju zadužbina kneginje Milice – Crkva Pokrova Presvete Bogorodice.”Po predanju ovde je bilo komandno mesto srpske vojske za vreme Kosovskog boja i imamo tamo iza spomen-kosturnicu. Napravljena na mestu gde su sahranjene kosti kosovskih junaka”, rekao je protojerej Našpalić.Život u poslednje dve decenije opisuju jednom reči – improvizacija.”Za život u svojoj kući moraš da platiš veliku cenu. i mi tu cenu plaćamo nadajući se nekom boljem vremenu. Ja sam ubeđen da dok imamo ovoliko dece i mladih ljudi da ima logike da radimo i trpimo ovo što trpimo”, kaže Dančetović.
izvor: kosovoonline
