Evropske zemlje sve češće zauzimaju otvoren stav protiv izraelske politike u Gazi, dok arapske i muslimanske zemlje uglavnom ostaju suzdržane ili djeluju kroz posredničke kanale. To stvara kontrast: Zapad javno prijeti sankcijama i hapšenjem, dok arapski svijet bira tiše, diplomatske poteze.
Belgija, Španija, Irska, Norveška, Švedska, Švicarska – sve češće kritikuju izraelske poteze i traže sankcije protiv doseljenika.
Kanada i Danska – pridružuju se pozivima na istrage i jaču međunarodnu kontrolu.
Evropski trend: javno zauzimanje stava, prijetnje sankcijama, pa čak i deklarativna spremnost na hapšenje izraelskih zvaničnika .
Stavovi muslimanskih zemalja:
Egipat, Jordan, UAE, Katar, Saudijska Arabija, Turska – učestvuju u posredničkim pregovorima, ali rijetko daju direktne prijetnje Izraelu.
Indonezija i Pakistan – podržali američki plan za okončanje rata u Gazi, nudeći trupe ili političku podršku, ali bez spominjanja hapšenja izraelskih lidera.
Generalni trend: fokus na posredništvu, humanitarnoj pomoći i diplomatskim kanalima, uz izbjegavanje direktnih konfrontacija
Evropa: pod pritiskom javnosti i medija, političari sve češće zauzimaju otvoren stav protiv izraelske politike.
Arapske zemlje: balansiraju između odnosa s Izraelom, SAD-om i unutrašnjih političkih kalkulacija. Mnoge zavise od sigurnosnih i ekonomskih sporazuma, pa se izbjegava direktna konfrontacija.
Muslimanske zemlje van Bliskog istoka (npr. Indonezija, Pakistan) – nastoje da kroz saradnju s Washingtonom dobiju političke i ekonomske benefite.
Za Palestince: evropski pritisak može donijeti konkretne sankcije, ali bez arapskog jedinstva efekat je ograničen.
Za arapske režime: šutnja ili suzdržanost izaziva kritike vlastitih naroda, koji očekuju snažniju podršku Palestini.
Za međunarodnu scenu: stvara se slika da je Zapad glasniji u kritikama, dok arapski svijet ostaje podijeljen i oprezan.
Zaključak: Dok Evropa sve češće javno kritikuje Izrael i spominje sankcije pa čak i hapšenja, arapske i muslimanske zemlje ostaju u sferi diplomatije i posredništva. To pokazuje da se borba za Palestinu vodi različitim kanalima – jedni kroz javne deklaracije, drugi kroz tihe pregovore.
