Državno obeležavanje počinje svečanom sednicom Vlade u osam časova, nakon čega će, u 08:20, prema programu Vlade, uslediti svečano podizanje zastave Kosova.Nastaviće se proslava odavanjem počasti pred grobom bivšeg predsednika Ibrahima Rugove, Ademu Demačiju i Memorijalnom kompleksu „Adem Jašari“.U 11 časova Skupština će održati svečanu sednicu, a sat kasnije, počeće defile trupa Kosovskih bezbednosnih snaga i Kosovske policije na glavnom trgu u Prištini.Proslava Dana nezavisnosti završava se velikim koncertom.
Nerešeni odnosi sa Srbijom, problemi u integraciji severnog dela Kosova, ekonomska kriza, odlazak mladih i medicinskog osoblja iz zemlje, među najvećim su problemima sa kojima se Republika Kosovo suočava na 15. godišnjicu nezavisnosti, javlja Anadolija.Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije, u koordinaciji sa zapadnim strateškim partnerima, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom i Italijom.Prema podacima kosovskog Ministarstva inostranih poslova, Kosovo je do danas priznalo 117 država sveta. Međutim, još uvek nema priznanja od pet članica Evropske unije: Španije, Grčke, Slovačke, Rumunije i Kipra, niti od stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rusije i Kine, koje u Savetu bezbednosti Ujdinjenih nacija (SB UN) imaju pravo veta.Na Kosovu se nadaju da bi te zemlje mogle da promene svoje stavove nakon postizanja konačnog sporazuma Kosova i Srbije prema planu Evropske unije, poznatog kao nemačko-francuski plan.Premijer Kosova Albin Kurti nedavno je izjavio da je Vlada Kosova prihvatila taj sporazum kao dobru osnovu za dalje pregovore sa Srbijom.Na osnovu nekih delova tog plana koji su procurili u javnost, Srbija ne bi morala zvanično da prizna nezavisnost Kosova, ali bi prihvatanjem tog dogovora to bilo de fakto priznanje.- Problemi oko formiranja Zajednice opština s srpskom većinom -Za uzvrat, kosovski Srbi bi dobili Zajednicu opština sa srpskom većinom koja je dogovorena pre deset godina u Briselu, ali nikada nije realizovana zbog odluke Ustavnog suda Kosova da nije u saglasnosti sa kosovskim Ustavom i zbog protivljenja Kurtija i njegovog Pokreta Samoopredeljenje da se formira Zajednica koja bi bila udruživanje na jednonacionalnoj osnovi i dovela u opasnost celovitost Republike Kosovo.Prvi veliki Briselski sporazum iz 2013. godine predvideo je integraciju četiri opštine sa severa Kosova u kosovsko društvo, ali i formiranje Zajednice koja bi obezbedila povezivanje svih 10 opština sa srpskom većinom na Kosovu.U Briselu je postignuto više od 30 sporazuma, ali kao ni Zajednica, ni mnogi drugi nikada nisu realizovani jer ih je zvanični Beograd stalno opstruirao.Tako ni sporazum o slobodi kretanja nije bio u potpunosti primenjen, pa kada je Vlada u Prištini prošle godine krenula sa njegovom realizacijom, zabeleženo je mnogo tenzija u odnosima kosovske vlasti i srpskog stanovništva, podržanog od vlasti u Beogradu.Vlada Kosova je počela sa primenom odluke o obaveznoj preregistraciji sa starih srbijanskih tablica, sa oznakama kosovskih gradova, na kosovske RKS tablice, što je izazvalo nezadovoljstvo Srba i dovelo do odluke predstavnika srpske zajednice da početkom novembra izađu iz kosovskih institucija na centralnom nivou i iz četiri opštine na severu Kosova, uključujući policiju i pravosuđe.Potom je Vlada Kosova pokušala da organizuje vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu, ali je naišla na otpor kriminalnih struktura koje su ispred sebe isturile srpski narod i izvele ih da blokiraju puteve.Kosovske vlasti su zbog loše bezbednosne situacije odložile izbore za april ove godine, a zahvaljujući velikom angažovanju i pritisku lidera SAD-a i EU-a, barikade sa puteva su uklonjene i stanje na severu se smirilo, barem za neko vreme.Konačni sporazum Kosova i Srbije mogao bi biti postignut ovog proleća, jer je zvaničnicima u Prištini i Beogradu EU plan predstavljen kao predlog ‘uzmi ili ostavi’, uz upozorenje da bi neprihavatnje tog plana imalo ozbiljne diplomatsko-političke posledice po njihove zemlje.
Kosovo 17. februara obeležava 15 godina nezavisnosti, koja je proglašena uz podršku SAD i velikih evropskih zemalja. Ali napori za nezavisnošću počeli su najmanje tri decenije ranije, kada joj je nasilno oduzeta autonomija koju je uživala u tadašnjoj Jugoslaviji.
