Beograd, 18. avgust 2025. — Protesti protiv režima predsednika Aleksandra Vučića, koji traju već devet meseci, ušli su u novu, nasilnu fazu. Prema izveštajima Špigela i Le Mondea, demonstracije koje su do avgusta bile uglavnom mirne, sada su obeležene sukobima, napadima maskiranih grupa i brutalnim hapšenjima.
Maskirani batinaši i nereagovanje institucija
Nemački list Špigel piše da su učesnici antivladinih protesta od početka bili izloženi fizičkim napadima organizovanih, delom maskiranih batinaša vernih režimu predsednika Vučića. Ti napadi, kako navodi list, gotovo nikada nisu bili predmet zvaničnih istraga A.
Kao povod za eskalaciju nasilja navodi se incident u Valjevu, gde su batinaši SNS-a demolirali kafić jedne simpatizerke protesta, a iste noći pretukli oca studentske aktivistkinje. Demonstranti su potom napali prostorije SNS-a, gradsku upravu i lokalno tužilaštvo.
Strategija straha i politička pozadina
Francuski list Le Monde ocenjuje da je Vučić započeo “strategiju zastrašivanja”, raspoređujući huligane povezane sa organizovanim kriminalom kako bi provocirali demonstrante i izazvali haos B.
“Sukobi se pretvaraju u noćna bojišta, a policija brutalno hapsi demonstrante dok vlast optužuje protivnike da žele da unište Srbiju,” piše Le Monde.
List dodaje da ova taktika podseća na metode korišćene tokom Majdana u Ukrajini, kada su vlasti koristile nasilje da diskredituju proteste.
Reakcije iz Evrope
Komesar Saveta Evrope Majkl O’Flaerti izrazio je zabrinutost zbog “nesrazmerne primene sile” i pozvao na prestanak samovoljnih hapšenja A. Međutim, Le Monde primećuje da EU i dalje ćuti, uprkos očiglednim kršenjima ljudskih prava, jer pojedine članice imaju ekonomske interese u Srbiji — poput rudnika litijuma i vojnih ugovora.
Tragedija kao okidač
Protestni pokret je započeo nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, kada je poginulo 16 ljudi. Taj događaj postao je simbol endemske korupcije i nefunkcionalnosti institucija u Srbiji B.
Zaključak
Dok vlast negira odgovornost i optužuje demonstrante za nasilje, nezavisni mediji i međunarodni izvori ukazuju na sistemsku represiju, političku instrumentalizaciju sile i pokušaj gušenja građanskog otpora. Protesti se nastavljaju širom Srbije, a pitanje vladavine prava i slobode izražavanja postaje sve urgentnije.
