📜 Istorija se ponavlja: od pada Granade do opsade Gaze
U trenucima kada se odlučuje o sudbini naroda, najvažniji glasovi ne dolaze sa bojišta, već iz krugova onih koji bi trebali biti moralni stubovi zajednice. Tako je bilo u Granadi, tako je i danas u Gazi.
Pad Granade 1492. godine nije bio samo vojni poraz – bio je i duhovni slom. Šejhovi koji su okruživali emira Ebu Abdullaha es-Sagira, umesto da budu oslonac i savest muslimanskog naroda, uljepšavali su mu predaju pod izgovorom “sprečavanja krvoprolića”. Njihove reči bile su meke, ali posledice teške: nestanak poslednje muslimanske tvrđave u Andaluziji.
Danas, gotovo istim rečima, pojedini učenjaci govore mudžahidima u Gazi:
👉 “Ostavite oružje, spasite civile, uđite u pregovarački proces…”
Ali dok se poziva na mir, narod Gaze svakodnevno gubi živote, domove i dostojanstvo.
📣 Ova paralela nije poziv na rat, već poziv na budnost. Na odgovornost onih koji govore u ime vere, da ne zaborave lekcije iz prošlosti. Jer mir bez pravde nije mir – to je tiha kapitulacija.
