Prema važećem Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa u Srbiji, ekstremne temperature same po sebi nisu dovoljan razlog za proglašenje vanredne situacije. Iako se čini logičnim da bi temperature iznad 40°C automatski pokrenule hitne mere, zakon to ne predviđa jasno.
⚠️ Ključni problemi:
- Nema preciznih kriterijuma: Zakon ne definiše tačno kada i kako se vanredna situacija proglašava zbog vremenskih nepogoda.
- Rok od 15 dana: Potrebno je da ekstremne temperature traju 15 uzastopnih dana da bi se razmatrala vanredna situacija – što se nikada nije dogodilo.
- Nedostatak strategije: Nacionalna strategija zaštite i spasavanja je godinama u skupštinskoj proceduri, bez primene A.
📉 Posledice neproglašavanja:
- Nema skraćenja radnog vremena na otvorenom.
- Nema dopremanja vode ugroženim zajednicama.
- Nema promene režima saobraćaja ili zatvaranja škola.
- Lokalni organi retko podnose inicijative, iako imaju zakonsku mogućnost.
🆚 Uporedna praksa – Francuska:
- Ne proglašava vanredno stanje automatski.
- Ali ima plan reagovanja: skraćeno radno vreme, ograničenja rada na otvorenom, zatvaranje škola.
- Aktivira se već nakon tri dana ekstremnih temperatura A.
Profesor Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti upozorava da je sistem u Srbiji nedovoljno odgovoran i neefikasan, te da je neophodna reforma zakona kako bi se zaštitilo zdravlje građana u uslovima klimatskih ekstrema.
?
