Na minimalcu je u maju bilo 5,5 odsto zaposlenih u Srbiji – njihova plata nije “prebacila” 49.864 dinara. Više od 900 hiljada radnika primilo je plate veće od minimalca, ali manje od medijalne zarade koja iznosi 77.571 dinar. Plate veće od novog proseka dobilo je – 30 odsto zaposlenih.
Majska prosečna neto zarada prvi put je premašila sto hiljada dinara, tačnije – iznosi 100.170 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Ipak, takozvana medijalna zarada – koja je „tačno na sredini“ – pokazuje da je polovina zaposlenih u Srbiji radila za manje od 77.571 dinar, a preostala polovina za više od toga.
S obzirom na to da je ukupan broj zaposlenih kojima je obračunata zarada za maj 2024. iznosio 2.063.724, proizilazi da je 1.031.862 građana radilo za platu manju od 77.571 dinar.
Među njima i oni – na minimalcu.
Ovako bi izgledala „računica“ na osnovu nekoliko podataka Republičkog zavoda za statistiku:
„Ukupno 114.064 zaposlenih, odnosno 5,5 odsto zaposlenih, ostvarilo je zaradu do 49.864 dinara, koliko iznosi utvrđena minimalna neto zarada za maj 2024. godine“, navode u Republičkom zavodu za statistiku.
Prostom računicom dolazimo do broja zaposlenih od 917.798 koji mesečno primaju između minimalca i medijalne zarade, dakle više od pomenutih 49.864, a manje od 77.571 dinar.
Zvaničan prosek na nivou države sada je, pomenuli smo već – 100.170 dinara.
Petina zaposlenih prima više od medijalne, ali ipak manje od prosečne zarade.
„Ukupno 412.656 zaposlenih, ostvarilo je neto zaradu veću od medijalne (77.571 dinar), a manju od prosečne (100.170 dinara)“, navode u RZS.
Preostaje još 619.197, odnosno 30 odsto zaposlenih, koji su u maju imali platu veću od prosečne, dakle – iznad 100.170 dinara.
Ranije procene su pokazivale da minimalnu zaradu prima oko 350.000 radnika, dok je Fiskalni savet 2021. procenio da je reč o 20 odsto zaposlenih („Dve decenije Zakona o porezu na dohodak građana„), što je oko 400.000 građana.
Prema sada navedenim podacima, reč je o 5,5 odsto ljudi koji su u maju zvanično primili do iznosa zvaničnog minimalca za taj mesec.
„Ne posmatrati dinarski iznos, već šta od toga možemo da kupimo“
Ekonomista Mihailo Gajić podseća na staru priču da statistika kaže da „jedni jedu kupus, drugi meso, a da u proseku – jedemo sarmu“.
„Statistički podaci nam, zapravo, ne govore puno o kupovnoj moći zarada. U Srbiji smo dve godine imali prilično visoku stopu inflacije, tako da ne treba posmatrati samo dinarski iznos zarada, već šta od njih možemo da kupimo“, navodi Gajić.
Uz to, ukazuje da statistika u Srbiji ne odražava baš najbolje stvarno stanje i objašnjava:
„Veliki broj građana-preduzetnika prijavljuju sebe ili zaposlene kod sebe na minimalnu zaradu, a onda deo plate isplaćuju ‘na ruke’. To rade i neke firme. Tako da bismo mogli da kažemo da je situacija i bolja od one koju prikazuje statistika po pitanju minimalne zarade“, naveo je Gajić.
izvor: n1
