Godinu dana od akcije razoružavanja Srbije nakon dva masovna ubistva, država se hvali da je broj oružja smanjen za 190.000 – stručnjaci upozoravaju: smanjen je broj legalnog oružja – a broj nelegalnog raste, piše DW.
„Svi znamo da svi imamo pištolje, ali ti to niko neće priznati“, kaže za DW Ivan M.* (38) iz Novog Sada. O tome kakvo oružje poseduje njegova porodica ne želi da govori.
Da ima pištolj koji je nasledila od pokojnog oca priznaje i Novosađanka Ivona R.* (40), a Goran P.* (59) iz jednog manjeg mesta u Vojvodini pištolj ima, kako kaže za DW, skoro celog života. Svi oni žive mirne živote, navodi DW, bezbednost im nije ugrožena. Ali, posedovati oružje u Srbiji nije rezultat realne bezbednosne pretnje, već pitanje tradicije, objašnjava Dojče vele.
„Procena je da su civili kod nas mnogo bolje naoružani nego policija“, kaže za DW ekspertkinja za bezbednost Branislava Kostić. „Polovina njih ima oružje iz tradicionalnih razloga koji kažu da glava kuće treba da ima pištolj. I to se najlakše može videti u najbanalnijim situacijama, na primer na našim svadbama, proslavama i slično.“
To potvrđuju i procene švajcarskog istraživačkog projekta „Small Arms Survay“ iz 2018. godine, prema kojima je Srbija treća u svetu po naoružanosti civila – odmah iza Jemena i SAD, piše Dojče vele. Oni procenjuju, navodi se u tekstu, da na svakih sto stanovnika dolazi po čak 39,1 komad lakog naoružanja. A to je tri i po puta više od onoga što pokazuju zvanični državni podaci.
S bombom na pijacu
Međutim, kada su se prošlog maja u dva dana dogodila dva masovna ubistva u kojima je ubijeno 17 osoba, a 21 osoba je ranjena, činilo se da se na trenutak raspoloženje prema naoružanju promenilo, piše DW. Država je donela, piše ovaj medij, niz mera kojima je najavila veliko razoružavanje Srbije.
Dvomesečna akcija tokom koje su građani pozivani da predaju oružje bez ikakvih posledica i bez krivične odgovornosti, rezultirala je time da je policiji predato 82.398 komada vatrenog oružja, 4.243.139 komada municije i 26.485 komada minsko-eksplozivnih sredstava – ministarstvo je navelo da je to najuspešnija akcija ikada, piše DW.
„Ono što ipak nije bilo dobro, jeste način donošenja tog oružja, jer imamo podatke da su ljudi nosili bombe u gradskom prevozu. To je moralo da se organizuje na bezbedniji način, da stručna lica preuzimaju naoružanje“, objašnjava za DW Marina Kostić Šulejić iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti.
Građani su tokom akcije na društvenim mrežama iznosili niz apsurdnih situacija, piše ovaj medij, navodeći kako su pištolje nosili u torbama, pa na putu do posla ili posle kupovine na pijaci svraćali u policiju da ostave naoružanje. DW dodaje da su svedočili i kako su ispred policijskih šaltera čekali u redu i po sat vremena zajedno s drugim „naoružanim“ građanima.
„A drugi problem je što to oružje nije skladišteno bezbedno nakon prijema u policijskim stanicama“, dodaje Branislava Kostić za DW. „Naša policija ima inače problem s akvizicijom i obradom podataka – kasne, nisu dovoljno profesionalni. Recimo, oni u ovom momentu imaju negde oko 130.000 komada oružja koji nije ažurirano, razvrstano, evidentirano.“
Jedan od primera nemara je i slučaj policajca iz Niša koji je ukrao 272 pištolja koji su predati u stanici tokom akcije, piše DW. Kako je pisao lokalni medij, prenosi Dojče vele, prvobitna informacija bila je da su nestala 63 pištolja, pa se zbog loše evidencije, dugo licitiralo time koliko je pištolja zapravo ukradeno.
izvor: n1
