Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima – CERT upozorio je na novu internet prevaru koja korisnicima, navodno, omogućava “brzu zaradu sa fleksibilnim radnim vremenom”. A sve što treba da se uradi je da se – lajkuju određeni snimci ili popune narudžbenice.
„Reč je o sponzorisanim oglasima koji se distribuiraju putem društvenih mreža poput Fejsbuka i Instagrama, a ‘radni zadaci’ u većini slučajeva podrazumevaju lajkovanje video snimaka na YouTube platformi, popunjavanje određenih narudžbenica i slično. Za potrebe ove prevare zloupotrebljava se naziv legitimne platforme Tagger“, objašnjava CERT.
Ovako izgledaju primeri sponzorisanih oglasa:
Ukoliko se korisnici jave na ovakav tip oglasa putem aplikacije WhatsApp (najčešće je reč o inostranim brojevima telefona), dobijaju informacije o uslovima ‘radnog angažovanja’ i detalje o načinima izvršavanja radnih zadataka i ostvarivanja onlajn zarade na dnevnom nivou, objašnjavaju u CERT-u.
„U sledećem koraku korisnici se upućuju na aplikaciju Telegram putem koje dobijaju zadatke i prosleđuju slike ekrana lajkovanih video snimaka ili drugih tipova ‘radnih zadataka’ kao potvrdu da su završili posao. Ova piramidalna prevara započinje sa manjim iznosima (najčešće do 500 dinara) koje korisnici uplaćuju na žiro račun za potrebe navodne članarine. U cilju pridobijanja poverenja korisnika na kraju prvog ‘radnog dana’ isplaćuje im se ‘dnevnica’ koja uglavnom iznosi udvostručenu vrednost uloženog novca“, ističe CERT.
Tokom dalje komunikacije korisnicima se nudi mogućnost da „napreduju“, odnosno da ulaganjem većih iznosa ostvaruju i veću zaradu, što im u prvim krugovima ove prevare najčešće i bude omogućeno.
„Za nastavak dalje ‘saradnje’ od korisnika se zahtevaju veće uplate na neki od žiro računa. Ukoliko korisnik postane svestan da je deo internet prevare i odluči da povuče uložena sredstva, od korisnika se zahteva uplata od nekoliko stotina hiljada dinara, kako bi dobili navodni ‘kod’ koji im omogućava da povuku svoj novac. Ukoliko korisnici pristanu i uplate traženi iznos za dobijanje navodnog ‘koda’, prekida se svaka komunikacija i korisnici ostaju bez uloženog novca“, ističu CERT.
U CERT-u napominju da treba imati u vidu da je ovakav vid prevara sve učestaliji, a korisnici do ovakvih ponuda najčešće dolaze putem sponzorisanih oglasa na društvenim mrežama, a koncept je uvek isti – brza zarada, samo par klikova, rad od kuće i fleksibilno radno vreme.
„Preporuka Nacionalnog CERT-a je da korisnici pre svakog ulaganja što detaljnije ispitaju legitimnost ponuđenih uslova za onlajn investiranje, ali i da budu dodatno oprezni sa ulaganjima koja obećavaju veliku i brzu zaradu“, napominje se u obaveštenju Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima.
izvor: n1
