Sin mi se obesio jer nije mogao, kako sumnjamo, da podnese maltretiranje nastavnice i direktora osnovne škole koju je pohađao. Nije tačno da se ubio jer su ga drugovi, navodno, zadirkivali što je malo mucao, kad svi znamo da su ga voleli i divili se njegovom uspehu i trudu u školi, iako je bio siromašan.
Ovako za Novosti govori Slobodan iz sela Gradac kod Sjenice, čiji se sin (12), obesio užetom za vezivanje bala, 21. oktobra. Dečaka je pronašlo jedno komšijsko dete, kada je krenulo na pašnjak po svoja goveda i tada, ispod drveta u travi, zateklo telo.
- Moj sin je bio pun života, dete sa velikim željama i planovima – priča otac Slobodan. – Nikada nije imao suicidne misli, radovao se životu i stalno pričao kako želi i mora da uči, dao bi postao “neko” i konačno izvukao i sebe i porodicu iz bede. Govorio je: “Tata, videćeš, čuće se za mene. Biću poznat!”. Niko, nažalost, nije očekivao da se to desi na ovaj, za roditelja najgori mogući način.
Po kazivanju oca, veče pre tragedije, dečak je delovao tužno:
- Nije ništa govorio, ali tražio je da mu pozajmim mobilni telefon da bi video sutrašnju vremensku prognozu. Pitao sam ga gde je njegov, a on je uzdahnuo, prišao mi, pogledao me tužno i duboko uzdahnuo. Reč nije rekao.
Mališan je sutradan poranio sa bakom, da na ispašu izvede krave, a potom da ide u školu. Čak je, tog jutra, pre izlaska iz porodičnog doma, ocu skuvao kafu, a ostalim ukućanima čaj.
- Išao je u školu “Branko Radičević” u Štavlju, koja je poprilično daleko od našeg sela. Upravo zbog toga sam mu i kupuio telefon, skroman, da može da mi se javi, da ne brinem gde je i da li je živ stigao u školu i obratno. I tog jutra, kad je krenuo sa babom napolje, pitao sam ga za njegov telefon, a on je opet oćutao – priča neutešni otac.
Slobodan je tog 21. oktobra izjutra poslednji put video sina živog. Nekoliko sati kasnije, saznao je najstrašniju vest:
- Tokom policijskog uviđaja načuo sam neke priče da je mom Radiši u školi uzet telefon. Najpre sam mislio da su mu ga deca otela, ali potom sam saznao da mu ga je oduzeo direktor škole. Navodno, on i jedna nastavnica nisu baš bili blagonakloni prema njemu, jer je, po njima, bio živahniji nego što se očekuje i da ponekad zbog njega ne može da se održi čas kako treba. Planirali su svojevremeno čak i da ga prebace u neku drugu ispostavu škole, ali nisam pristao. Svi njegovi drugovi, kao i većina nastavnika, govorili su da je vrlo inteligentan, dobar matematičar i fizičar i da će od njega biti nešo. A evo, šta bi!
Slobodan tvrdi da su za smrt njegovog sina odgovorni direktor i nastavnica iz škole, koji se, kako veli, nisu pojavili na sahrani, a ni udostojili da bar pozovu porodicu i izjave saučešće:
- Nisu ga oni istinski ubili, ali on je bio veoma osetljivo dete i to su znali. Bio je tih i kad bi imao problem, nikome se nije žalio. Ćutao je i patio u sebi. Tako je, uostalom, bilo i kad je imao problem sa govorom, koji smo uspešno savladali odlascima kod logopeda. Istina, umeo je i posle da zamuckuje, ali nije bilo strašno. Ni drugovi ga zbog toga nisu zadirkivali. Naprotiv, sad znam da nije bio žrtva vršnjaka, nego neodgovornih ljudi iz škole.
Krov se urušava, struje nema
Slobodan i njegova supruga imaju još troje maloletne dece i žive u selu Gradac. Samo Slobodan radi i prehranjuje suprugu i decu:
- Nemam stalan posao. Radim sve što mogu i znam, kad me neko pozove, uglavnom u nadnicu. Nije to nekakva zarada, treba prehraniti sve nas. Pa, kuću nam je pre tri godine napravila jedna humanitarna organizacija, inače ne bismo imali nikakav krov nad glavom. I krov se sad nešto obrušava, mora da se popravi, ide zima. Ali, najveći problem nam je struja, koju nemamo, iako sam se obraćao svim nadležnim službama i molio za pomoć. Šta ćete, sit gladnom ne veruje, nažalost.
Direktor Jelić: Žao mi je deteta
Milojko Jelić, direktor OŠ “Branko Radičević” iz Štavlja, koju je pohađao dečak, kaže za Novosti:
- Optužbe dečakovog oca su neosnovane i netačne. Ne znam šta ga navodi da priča tako nešto, jer nekoliko dana pre i posle nesrećnog događaja nisam ni bio u zemlji. Bio sam na odmoru, na Svetoj Gori, a kada sam se vratio, saznao sam tužnu vest. Ne želim da komentarišem ovaj tragični događaj, niti da i jednom rečju utičem na istragu koju vode policija i nadležno tužilaštvo. U svakom slučaju, veoma žalim zbog svega što se desilo, teško mi je, dete je to…
Izvor: (Kurir.rs/Novosti)
