Pristup Zapada u kom „ne vidi zlo“ u srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, destabilizuje Balkan, navodi CNN u opširnoj analizi koju prenosimo u celosti.Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Evropska unija su ubrzale svoj zaokret ka Srbiji. Umesto da žongliraju sa kontradiktornim zahtevima pluralističkih i razjedinjenih balkanskih država, zapadne prestonice su usredsredile većinu svojih napora na jedinstvenu metu, piše CNN.Njihova politika imala je dva cilja. Prvo, da uvede Srbiju u zapadno okrilje, dalje od Rusije. Drugo, da svojim administracijama dozvoli da se potpunije fokusiraju na podršku Ukrajini.Tradicionalno jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi, Beograd je dugo pokušavao da hoda po liniji između svojih istorijskih veza sa Rusijom i potencijalne budućnosti jače evropske integracije. Zapadne diplomate su nastojale da povuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz orbite njegovog ruskog kolege, predsednika Vladimira Putina, obećavajući brži put ka članstvu u EU, a istovremeno upozoravaju na izolaciju u slučaju neposlušnosti.
Ali, 18 meseci kasnije, neki posmatrači kažu da je trenutni pristup bio samo šargarepa, bez štapa, što rezultira nepostizanjem oba cilja.Srbija je odbila da učestvuje u svim rundama sankcija EU protiv Putina, i nastavila je da ostvaruje sopstvene interese u regionu sa sve manjom odgovornošću, raspirujući sukobe preko granice kako bi odvratila pažnju od nezadovoljstva kod kuće, sigurna u saznanju da im na Zapadu neće zameriti.Posledice takvog pristupa najoštrije su se osetile na Kosovu, koje je steklo nezavisnost od Srbije 2008. godine, posle krvavih balkanskih ratova 1990-ih. Ali Beograd – i mnogi etnički Srbi na severu Kosova – i dalje odbijaju da priznaju njegov suverenitet, što zaoštrava odnose među susedima.
CNN je razgovarao sa nekoliko eksperata, kao i sa lokalnim stanovništvom u Srbiji i na severu Kosova, koji su uznemireni pokušajima SAD i EU da privuku Srbiju u evroatlantsku zajednicu, i koji tvrde da njihovo dalje sprovođenje takve politike rizikuje da otuđi demokratske saveznike i poveća zabrinutosti za bezbednost u regionu.
Zapadne vlade su Srbiju dugo tretirale kao neizostavni balkanski glas, ponekad na račun perifernijih igrača, kažu pojedini posmatrači.„Njihovo uverenje je da je Srbija balkanska država, kako oni to vide. Srbija je ta uz koju će, ako možete da je privučete na našu stranu – šta god to značilo – sve biti lakše“, rekao je za CNN Jasmin Mujanović, politikolog specijalizovan za zapadni Balkan.
Dok su američke administracije jedna za drugom pokušavale da Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) vrate u društvo, ti napori su „posebno drski“ od početka rata u Ukrajini, rekao je Mujanović, a nisu postigli ciljeve SAD.
„Izgleda da veruju da približavaju Srbije EU i NATO, i zapadnom razmišljanju, udaljavaju tu zemlju od Rusije… Ali to nije nešto što bih rekla da se odražava na terenu“, rekla je za CNN Ališa Kerns, britanska poslanica i predsednica parlamentarnog odbora za spoljne poslove.Vučić je dugo održavao prisan odnos sa svojim ruskim kolegom Putinom. Govoreći posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u februaru, Vučić je obrazložio odluku da ne sankcioniše Rusiju jer je Srbija bila „jedina zemlja koja nije uvela sankcije protiv nas devedesetih godina prošlog veka“*.
„Podržali su naš teritorijalni integritet u Ujedinjenim nacijama“, dodao je on, misleći na odbijanje Rusije da prizna nezavisnost Kosova. Srbija je izgubila kontrolu nad Kosovom nakon NATO bombardovanja 1999. godine, čime je okončan masakr etničkih Albanaca – koji čine više od 90 odsto stanovništva Kosova – od strane srpskih snaga.Uprkos naporima koje EU podržava u pravcu energetske tranzicije, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije, pošto je prodala većinski udeo u svojoj naftnoj kompaniji ruskom državnom gigantu Gaspromu.Rezultat toga je da, uprkos nadanjima Srbije da će se pridružiti EU, Vučić je nastavio da hoda po konopcu između Moskve i zapadnih sila. Iako se pridružio rezolucijama UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, srpski lider je pokazao malo volje da se pridruži zapadnim sankcijama.Vlada Srbije je u aprilu demantovala izveštaje da je prodavala oružje i municiju Ukrajini, nakon što se pojavio dokument Pentagona u kojem se tvrdi suprotno. Srbija je tada rekla da ostaje pri politici neutralnosti, iako su neki zapadni zvaničnici te izveštaje shvatili kao dokaz da njihova politika funkcioniše.
Efekti praštajućeg pristupa Zapada Beogradu najžešće se osećaju na Kosovu, koje je zavisi od podrške Zapada od proglašenja nezavisnosti. Dok više od 100 zemalja priznaje njegov suverenitet, Srbija to ne priznaje, već ga posmatra kao otcepljenu državu. Pokušaji normalizacije odnosa između dve zemlje – koje nadgledaju SAD i EU – bili su naporni i povremeno nasilni.Najžešći sukob dogodio se nakon izbora za gradonačelnike četiri severne kosovske opštine u maju. Ovi izbori često prolaze bez pompe: oko 90 odsto stanovništva u ovom regionu su etnički Srbi, pa u uobičajenim okolnostima za gradonačelnike biraju Srbe.
izvor: n1
