Veštačka inteligencija već menja medijski svet, neke promene će biti veoma duboke i teško ih je sve predvideti, ali jasno je da ona neće moći da zameni ljudsku kreativnost, da će moralne dileme za nju ostati španska sela, kao i empatija ili intuicija. Evo kako novu tehnološku revoluciju vide učesnici današnje konferencije “Veštačka inteligencija i mediji”
Veštačka inteligencija neće zameniti novinare, već će samo ubrzati i olakšati proces kreiranja sadržaja. Kreativnost i individualnost koje čovek ima veštačka inteligencija nikada neće moći da ima, rekla je na današnjoj konferenciji „Veštačka inteligencija i mediji“ analitičarka kompanije Smartocto Bojana Soro.Ona smatra da je pozitivno to što će VI uticati na rad u medijima, na strukturu i organizaciju, pošto će novinari dobiti prostora da se bave istraživanjem, dok će automatizovane radnje prepustiti VI.Automatizacija pisanja, analiza, personalizacija, prepoznavanje lažnih vesti, poboljšanje pretrage, automatizacija transkripcije, video i audio analiza, prevod i jezičke usluge, optimizacija naslova i naslovnh strana i predviđanje trendova neki su od načina korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu koje Soro primećuje.
Mediji će izgubiti privilegiju da plasiraju teme
Vođa tima za digitalne medije u IREX-u Pavle Zlatić istakao je da će novinari i pored veštačke inteligencije i dalje biti potrebni kako bi sadržaj bio kvalitetan, originalan i valjan, ali se, prema njegovim rečima, otvara mogućnost da mediji izgube privilegiju da plasiraju teme, već će korisnici birati agende koje ih interesuju.
Profesorka na Fakultetu dramskih umestnosti u Beogradu Ana Martinoli istakla je da je važno razumeti mogućnosti veštačke inteligencije, koja ne može da pruži iznenađenje i kreativnost, a neće imati ni empatiju niti intuiciju.Ona ukazuje na važnost odgovornosti, koja ostaje na čoveku. Tradicionalne vrednosti kao što su objektivnost i pravovremenost se ne smeju zaboraviti, dok je veštačka inteligencija, kao ljudski izum, podložna greškama, pa slepo verovanje ChatGPT-u nije preporučljivo.“Važno je ne upasti u zamku – dajući veštačkoj inteligenciji ljudske osobine mi ukidamo odgovornost kreatora. Zato je važno da razumemo da se radi o tehnologiji, da je odgovornost na nama, da od naših inputa zavise posledice”, zaključuje profesorka FDU-a.
Nezavidna pozicija srpskog jezikaDigitalni savetnik u programu Ujedinjenih nacija za razvoj Slobodan Marković kaže da se srpski jezik ne nalazi u zavidnoj poziciji u svetu veštačke inteligencije. Softveri se obučavaju tako što čitaju tekstove i iz njih izvlače pravilnosti, ali ipak je potrebno dodatno im davati upute.„Bila su potrebna velika ulaganja u sisteme stručnih podataka koji se unose, tako da u odnosu na svet mi zaostajemo. Za veliki broj primena ChatGPT je ‘dotreniran’ na engleskom jeziku, to nije urađeno sa srpskim jezikom, te nije suštinski prilagođen našem tržištu”, smatra Marković i dodaje:„Neki od problema su mešanje odgovora na ekavici i ijekavici, VI daje odgovore na pitanja na srodnim jezicima. Često primena VI nije dobra kada se obrađuju veliki tekstovi“.
Kao dobre primere, Marković je izdvojio Estoniju, Dansku i Island, koji ulažu finansije u ovakva poboljšanja.Programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković je istakla da postoje predrasude u algoritmima koje su značajne za medije, kao što su manipulacije političkim narativima, podsticanje rodnih i rasnih stereotipa, marginalizovanje geografskih i jezičkih različitosti.Ona rešenje vidi u kreiranju smernica za upotrebu VI u medijima, u čemu bi ulogu trebalo da imaju udruženja novinara. Te smernice bi zaštitile korisnike od nepoželjnog sadržaja, a medijske kuće od tužbi, kaže Anđelković.VI ne može da pomogne u etičkim pitanjimaOsnivač Južnih vesti Dragan Petković je rekao da je veštačka inteligencija još jedan alat koji može da donese i dobre i loše stvari, te da treba da prođe malo vremena da redakcije nauče da koriste mogućnosti koje ona pruža. Izazovi su, kaže Petković, postojali i s digitalizacijom, pa su prevaziđeni.Direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Dragana Žarković Obradović je izjavila da BIRN kao istraživačka redakcija neke od ovih alata već koristi, ali da neke nikada neće moći da koristi. “Ne možemo da dozvolimo da određene podatke koje mi imamo internet ‘povuče’ u baze. Može biti i korisno i opasno“, upozorila je ona.Urednica FoNeta Tamara Skozza je rekla da je naše medijsko tržište porobljeno, podsetila da postoje novinari koji negiraju postojanje medijske etike i upozorila da VI vrlo lako može biti zloupotrebljena.„Plaši me šta to u pogrešnim rukama može sve da učini. Treba razdvojiti termine profesionalnih standarda i medjiske etike – standarde možemo ubaciti u algoritam, etiku ne možemo. Etika je pitanje privatnosti, pretpostavke nevinosti, tu veštačka inteligencija ne može preuzeti ulogu“, rekla je Skrozza.
izvor: cenzolovka
