“Ne ruše neki spolja Srbiju zbog Vučića, već ruše nekog Vučića zbog Srbije”, izgovorio je ovih dana predsednik Srbije, parafrazirajući čuvenu izjavu Slobodana Miloševića sa samog kraja njegove vladavine. A taj “neki Vučić” primetno često u poslednje vreme pominje nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, naročito otkad se suočio sa (ozbiljnijim) pritiscima u vezi s rešavanjem kosovskog problema, kao što se u prvim godinama svoje vlasti vidno čuvao toga da ga, kao nekadašnjeg ministra informisanja iz Miloševićeve ere, vezuju za njega.
Taj odnos je doživeo svojevrsni rolerkoster – od veličanja, preko prećutkivanja, prikrivenog podražavanja i maskiranih pohvala, potom novog distanciranja, pa do očigledne imitacije i citiranja. U martu 2006, pred sahranu Slobodana Miloševića, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj odabrao je upravo Vučića, u to vreme generalnog sekretara SRS, da pročita njegovo pismo kojim se opraštao od prijatelja s kojim se, kako je isticao, zbližio u Ševeningenu, piše Istinomer.
„Dragi Slobo, kao grom iz vedra neba, pogodila me je vest da su te haški zlotvori na onako monstruozan način ubili. U šoku smo bili svi. Mi, tvoji haški saborci, ali i svi časni ljudi u Srbiji i svetu. Svi oni koji poštuju i vole slobidu više od svega. Svi danas znamo ko te je ubio. To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briljantnu odbranu pred njihovim inkvizitorskim sudom, oni koji su nam zemlju bombardovali i razarali, oni koji i danas hoće da unište Srbiju, a za taj prljavi posao u svija zločinačka kola upregli su sluge u Srbiji. Okupator i njegove okupacione sluge u našoj zemlji delovali su zajednički. S jednim jedinim ciljem i zadatkom, kako da što brže i uspešnije unište našu Srbiju. Zato su morali i tebe da ubiju. Morali su jer si ponosno, dostojanstveno i hrabro branio naš narod i našu zemlju. Morali su jer im je od optužnice pred antisrpskim tribunalom u Hagu protiv tebe ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Morali su jer su na videlo sve jasnije izlazile činjenice da su Amerikanci, Englezi i ostali zapadnjaci bili ti koji su izazvali krizu u bivšoj Jugolsaviji, a tvoja krivica je bila samo u tome što si pokušao da spaseš svoj narod od pogroma. Morali su da te ubiju i da bi zastašili sve one u Srbiji koji vole slobodu, sve one koji vole otadžbinu, jer misle da će na taj način za najviše vrednosti u našoj Srbiji proglasiti nacionalnu izdaju, kriminal, lopovluk i svekoliki banditizam, baš onako kako su Srbijom preko svojih satrapa vladali od oktobra 2000. godine“, prenosi Istinomer izjavu predsednika Vučića, objavljenu na BKTV-u, marta 2006. godine.
Kasnije, po povratku iz Haga, Šešelj je, prisećajući se tog događaja, naglasio da je Vučić sam, ali na osnovu njegovih teza, sastavio govor.„Ne mogu ja da ga pripremam za naslednika, ali sam ga pripremao za jednu od ključnih ličnosti u stranci. I zaista sam ga forsirao kad god je to bilo moguće. Kada je trebalo održati govor prilikom Miloševićeve sahrane, nisam rekao ‘Tomislave, hajde održi govor u moje ime’, nego sam rekao ‘hajde, Vučiću’. Ja sam mu dao osnovne konture, a on je sastavio govor. Zašto? Da bi on bio u prvom planu, što je više moguće. To je samo jedan karakterističan primer“, rekao je Šešelj za Nedeljnik u novembru 2014. godine.Na prvu godišnjicu Miloševićeve smrti, Vučić, i dalje generalni sekretar radikala, naglašava da je Milošević bio „izuzetno jaka i autentična ličnost koja se ne može ponoviti“ i koja na političkoj sceni u Srbiji nema naslednika.Promena retorikeVeć naredne godine, nakon odlaska iz SRS i osnivanja Srpske napredne stranke, uočljivo je bilo Vučićevo distanciranje od Miloševića i njegovog režima, čiji su i radikali, naročito u poslednjim godinama 20. veka, bili nimalo beznačajan deo. Vučić je po dolasku na vlast nastojao i da svima da do znanja kako neće ponavljati Miloševićeve greške, piše Istinomer.
Tako je u junu 2014, nakon sednice Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti na kojoj je odlučeno da budu smenjeni svi šefovi uprava u policiji, pomenuo „incident na splavu ‘River’ u koji su pokušali da upletu njegovog sina Danila“. Rekao je da je sinu govorio da će „morati da da ostavku ukoliko on bude umešan u nešto nedolično“.‘Vučić se juče ponovo osvrnuo i na pokušaj ljudi iz vrha MUP-a da ga ucenjuju lažnom informacijom da je njegov sin učestvovao u incidentu na splavu ‘River’, ali i ponovo aludirao na drskost ljudi u policiji u prisluškivanju. ‘Ni golman Vladimir Stojković ni policajac koji je s njim bio na splavu ‘Fristajler‘ nisu bili izvor lažne informacije da je moj sin učestvovao u tuči na tom splavu, već neki drugi ljudi. Samo dva dana pre tog događaja opomenuo sam sina da vodi računa kako se ponaša, jer ću morati da dam ostavku ukoliko bude umešan u nešto nedolično. Naglasio sam mu da neće biti Marko Milošević, kao što ni ja nisam Slobodan Milošević. Neko je taj razgovor slušao“ rekao je tadašnji premijer 2014, a preneo je Alo.
Kada je u leto 2016. bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da je „danas jasno da je Vučićevo pozivanje na podizanje spomenika Đinđiću zapravo bio samo uvod u podizanje spomenika Miloševiću“, tadašnji predsednik Vlade Srbije napomenuo je da mu „ne pada na pamet da živi u devedesetim godinama“.A dve godine kasnije, u septembru 2018, pred odlazak u Kosovsku Mitrovicu, Vučić je najavljivao da će tamo održati „jedan do najvažnijih govora u životu, koji je imao i koji će imati“. U tom „najvažnijem govoru“ osvrnuo se i na onaj koji je 28. juna 1989. na Gazimestanu održao Slobodan Milošević, piše Istinomer.
„Pre skoro 30 godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, sećate li se kako? Pevali su. I to su pevali horski: ‘Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala’. Tri rata se pominju u toj pesmi. A onda, posle toga, imali smo ih još. Ne svojom, ali ne isključivo ni tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se danas vijori ‘šahovnica’ koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba. Ne nekoliko hiljada, već nekoliko ljudi. Nema nas više ni u Kosovu Polju, gde je mnogo toga počelo. (…) Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu…“, rekao je on 2018. godine, a preneo je Informer.Odmah su usledile burne reakcije iz Evropske unije, pa je Vučić došao u situaciju da objašnjava kako nije imao nameru da „glorifikuje“ Miloševića, već je u pitanju „ozbiljna i odgovorna kritika politike“ koju je Srbija vodila. „Bio je veliki lider, ali su rezultati njegove vladavine za Srbe bili veoma, veoma loši“, isticao je.
Istorijska ličnostAnalizirajući učinak svojih prethodnika na najvišim državnim funkcijama, Vučić je kazao da je Milošević, „šta god ko govorio“, značajna istorijska ličnost.
izvor : n1
