U sklopu pripreme projekta predstavljanja poetskog stvaralaštva Bošnjakinja, Crne Gore i pripremljenje knjige-panorame “Lirske hedije” koja se ostvaruje u okviru
Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava predstavljamo vam: Selvija Ferizović po struci je diplomirani ekonomista, živi u Novom Pazaru. Prvo objavljeno djelo joj je roman ,,Sebi stranac“, objavljen 2015. godune. Godine 2016. režirala je kratki dokumentarni film ,,Peron“, za koji je na Sila festivalu dobila dva priznanja: Plaketu “The Blue Danube” i priznanje studenata Više turističkeškole u Beogradu. Osim proze piše poeziju, satiru, kolumne. Pjesme su joj objavljivane u više zbornika izvan granica Srbije, a kolumne u raznim online i štampanim medijima, od kojih izdvaja list ,,Danas“. Piše pod pseudonimom Luz.Priredio: Božidar Proročić, književnik i publicista
VEST
Pravdajući svoju nesanicu,dnevnu štampu čitam isključivo noću.Obeshrabrujuće vesti:o matematički izraženoj lepoti žene,o statističkom prikazu bogatog čoveka,o procentima mortaliteta i nataliteta,o degradirajućoj činjenici da naslovnicu zauzima lošeksperimentplastičnog hirurga i modnog dizajnera,zadovoljavajući kriterijum površineneostvarene devojke,što na kubik ulazi u dnevne nivine,u dnevne ljude,u dnevne živote.Podvučeno šifrom-starleta.
Dok sa poslednjih stranica bogat čovekgovori za rubriku “zdrava ishrana”u restoranu brze hrane gledam hladan tanjir.
– Bogati ljudi ne govore o hrani, mislim.
O mrtvima ne čitam,ne govorim,ne pišem…
Svaki put isto,samo se inicijali žrtava razlikujukrivac je uvek NN.
Pred spavanje čitam dnevnu štampu,razmišljajući o kvalitetu papira,koji nije bio razgradiv.(Luz)
ISTINA
Odvajkad se kantar o istinu klatiod tereta silnog počeo da puca,pre nego smo pali morali smo statii odložit negde kamena nam srca.
Gledali smo skupa sav jad i strahotubez trzaja u svom komfornom životu,bez straha i stida, bez imalo tugesad tim strahom gledamo i jedni u druge.Gledali smo skupa kantar što se klati,i napukle karike glad je precenila,zato deca s nama danas neće pastijer deca ni onda nisu bila kriva.
Odvajkad se kantar o istinu klati,od tereta silnog počeo da puca,pre nego smo pali morali smo znati,koliko je teška nevinoga suza.Ima nečeg svevišnjeg u ovome trenu,dove što su padale ko zvezde na tremuoči što se strahom sklopiše pred gardu,naš hal neizmerno podseća na pravdu.
IDENTITET
Ovaj momenat teški klešem u papir,da opomena budem budućem naraštaju.Današnjom generacijom podrugivat će se budućnost,zvanično zaluđivanje:Imunitetom protiv identiteta.
A, odlaze.Djeca odlaze.Naša djeca odlaze.
I šta mi drugo ostaje osim da opstanem,na bojnom polju gdje iz zasjede vrebajuglad, bijeda i siromaštvo.Ako zaćutim, zgaziće me,ako progovorim, kazniće me.
Ja sam manjina te cjelinei kriv sam.Kriv sam što tako mali želim biti cio.Ja sam greška reljefa.Ja sam bolna tačka geografske karte.
Ne pripadam tu gdje sam,ne znaju da postojim tamo gdje pripadam.Niko me neće,i samo zatočenici navike vole medok ne osjete miris putnih isprava.
A, šta mi drugo ostaje osim da opstanem,da kad se vrate,kad se naša djeca vrateimaju gdje da se vrate.
izvor: bhdinfedesk
