30. jula 2008. godine preminuo je najbolji jugoslovenski bokser svih vremena Mate Parlov.Veliki bokserski šampion Mate Parlov preminuo je u 60. godini u Puli posle teške bolesti.Parlov je ostao upamćen kao jedan od najboljih jugoslovenskih sportista 20. veka.Osam puta bio je prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski i jednom evropski prvak, a osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine kad su ga u Puli dočekali gotovo svi njegovi sugrađani.Parlov je rođen 16. novembra 1948. godine u Imotskom. Sa 16 godina počeo je da se bavi boksom u Bokserskom klubu “Pula”, i posle samo tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji.
Tada i počinje blistava karijera ovog asa kojeg su kasnije mnogi proglasili najboljim jugoslovenskim bokserom svih vremena. Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postavio vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio titulu najboljeg Evropljanina u poluteškoj kategoriji.U međuvremenu, na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972) Parlov je osvojio zlato u nezaboravnom finalu protiv Kubanca Karilja, u kojem su oba rivala letela na pod. Meč je prekinut u drugoj rundi kada se Kubanac četvrti put našao u nokdaunu.
Dominaciju u poluteškoj kategoriji Parlov je potvrdio i u Havani 1974, kada je osvojio titulu amaterskoj prvaka sveta u poluteškoj kategoriji. Po završetku amaterske karijere otisnuo se među profesionalce.Nastavio je u istom stilu i 10. jula 1976, u nezaboravnom meču na “Marakani” savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC).
Dve godine kasnije Parlov je postao i svetski šampion, savladavši Argentinca Migela Anhela Kuelja, nokautom u 9. rundi.Pored evropskih, svetskih i olimpijskih titula, Parlov je osam puta (1967-1974) osvajao titulu prvaka Jugoslavije, pet puta (1970-1974) titulu najboljeg na Balkanu.
Kao amater Parlov je imao 310 borbi, od čega samo 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva “remija”.Kako jugonostalgičari umeju da kažu, u Jugoslaviji su postojala dvojica s kojima se niko nije kačio. Jedan je bio Tito, a drugi Mate Parlov.Parlov je bio najjači Jugosloven. I ne samo to! Muškarci su ga imitirali, a žene su uzdisale za njim.
Bio je najbolji na svetu. Na vrhuncu karijere bio je nepobediv, a oni koji su se bavili borilačkim veštinama znali su da ne bi potrajali ni sekundu sa šampionom. Bilo je i onih koji su ga provocirali i od kojih je sa osmehom okretao glavu.”Nisam nikad bio agresivan, mada sam bio žestok. Nisam se tukao od osnovne škole, niti sam imao probleme van ringa. Nisam ih ni tražio! Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova. Hteli su da se dokažu na čoveku koji je osvojio nekakve titule. Ali to sam izbegao. Okrenem se u stranu ili pređem na neku drugu priču”, govorio je Mate Parlov.U srcima Jugoslovena ostaće upamćen po gestu koji bi malo kom sportisti palo na pamet da učini za svoj narod. Jednom prilikom saznao je da JRT (Jugoslovenska radio televizija) nema para da plati prenos njegovog meča. Narod je zbog te činjenice bio tužan jer nije mogao da gleda svog heroja. Mate je iz svog džepa platio prenos, a cela bivša Juga je gledala kako se tuče, i navijala.
izvor: balkan pres
