Tačno me sad bude stid kakve sam sve gluposti i besposlice od Allaha tražio. K’o kad insan i ne zna šta je za njega dobro, a šta nije, pa zine da mu je ovo i ono, ne misli plaho nadaleko nego moli za ono što ga sad svrbi i u duši stišće.Hoće li Hamo položiti isprve vozački, jal Merima završiti fakultet u roku i sa najboljim prosjekom, hoće li mi odobriti da izbijem onaj ćošak, proširim halu i dogradim još jednu sobu… Sve je to tada izgledalo najvažnije za me na čitavom dunjaluku, a danas samo nešto što je trebalo biti pa je eto i bilo tako da Hamo položi iz trećeg puta, a Merima, rodio je babo, završi sve u roku i bude najbolji student generacije, kao kad je vazda bila hairli i pametna. Dobih i ja dozvolu, ali da bogdo nisam, i proširih ono malo kuće, a komšiji Nazifu zasmeta pa me poče tužakati i ne progovorismo sve dok on ne pade na postelju, kad i halalismo jedan drugom. Jazuk u šta nam životi prođoše naslonjeni jedan na drugog.Dok sam bio mlađi uvijek sam se čudio kad bi neko stariji reci da mu je život prošao sad pa sad, biva začas, a u mene dan nikad proći. Evo, ostarih i sve prođe što bi dlanom o dlan, a ja se opet nađoh sam sa Gospodarom u dvadeset sedmoj noći, biva noći želja i praštanja, i prvi put ne umijem ništa poželiti nego se napokon predajem sav Allahovoj volji i milosti siguran u njegovo određenje. Amin
Izvor: hayat.ba
