Godina 2003, 12. mart: Premijer Srbije Zoran Đinđić preminuo je u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije u 13.30 časova, nakon što je u 12:25 časova ispred zgrade Vlade Srbije na njega izvršen atentat.
Na Đinđića je pucano iz zgrade u ulici Admirala Geparta 14, i pogođen je sa dva snajperska hica kada se nalazio u blizini sporednog ulaza u Vladu Srbije.Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje, a Vlada Srbije trodnevnu žalost povodom smrti premijera
“Đinđić je zadobio prostrelnu ranu grudnog koša i trbuha iz vatrenog oružja, a u Urgentni centar primljen je bez pulsa, pritiska i svesti. Odmah je započeta reanimacija a zatim i kompleksna hirurška intervencija u kojoj su učestvovale kardiohirurška i abdominalna ekipa”, rekao je tada potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović.Milan Verunović, pripadnik ličnog obezbeđenja Zorana Đinđića, ranjen je tom prilikom u bešiku, i nalazio se van životne opasnosti.
Tog dana, u Beogradu je održana i hitna sednica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore, na kojoj je Vojsci naloženo da se uključi u borbu protiv terorizma, u koordinaciji sa MUP-om Srbije.
Tadašnjem načelniku Generalštaba VSCG Branku Krgi naloženo je preduzimanje mera iz njegove nadležnosti u cilju podizanja borbene gotovosti jedinica Vojske.Takođe, otkazane su i sve sportske i kulturne manifestacije.
U prvim reagovanjima iz sveta na ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića izraženo je zaprepašćenje zbog tog zločina, ali i bojazan za dalju demokratizaciju Srbije.Tadašnji predsednik SAD Džordž Buš uputio je izraze saučešća narodu Srbije.Portparol Bele kuće Ari Flajšer izjavio je da će “Đinđić ostati zapamćen po svojoj ulozi u uspostavljanju demokratije u Srbiji i privođenju Slobodana Miloševića pravdi”.Premijer Velike Britanije Toni Bler oštro je osudio atentat na srpskog premijera.
“Duboko sam zaprepašćen i ožalošćen vešću o ubistvu Zorana Đinđića. On je bio glavni nosilac demokratije i reformi u Srbiji”, kazao je britanski premijer.Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Havijer Solana podsetio je da je Đinđić bio njegov dobar prijatelj.“Strašno je da takvo nasilje još postoji u jednoj demokratskoj zemlji. Sve moje misli su trenutno s njegovom porodicom”, naveo je Solana.
Prvoosumnjičeni za ubistvo predsednika srpske Vlade Zorana Đinđića, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), pukovnik Milorad Luković Legija, nadimak je dobio zbog služenja u francuskoj Legiji stranaca, gde je stekao i prvo vojničko obrazovanje.Završio je srednju muzičku školu u Beogradu i nikada nije služio JNA.Legija je rođen 15. marta 1968. godine u Beogradu.
Tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji bio je pripadnik paravojne formacije Željka Ražnatovića – Arkana.Osim toga, bio je komandant “crvenih beretki” (JSO), sve do smene zbog incidenta u diskoteci u Kuli i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na proslavi rođendana Svetlane Ražnatović
Više stotina hiljada ljudi 15. marta 2003. godine došlo je na sahranu Zorana Đinđića u Beogradu.Đinđić je tog dana sahranjen uz najviše vojne počasti, u Aleji velikana na Novom Groblju u Beogradu.Istog dana uhapšeno je više lica u okviru akcije pronalaženja ubice i naručitelja ubistva, a saslušana je i pevačica Svetlana Ceca Ražnatović.
Njena kuća je pretresena zbog sumnje da je noć pre ubistva ubica Đinđića tu prespavao.Takođe, Legija je bio zamenik u paravojsci koju je predvodio njen suprug Željko Ražnatović – Arkan.Nakon sahrane, građani su nastavili da posećuju grob Zorana Đinđića, ostavljajući na njemu cveće i paleći sveće.Potraga za ubicama je nastavljena širom Srbije ali i regiona, koji je takođe smatrao da je smrt premijera Srbije veliki gubitak ne samo za njegovu zemlju, nego i za susedne države.
Izvot: danas
