Pre skoro tri decenije završila se jedna velika ljubav – poginuli su “sarajevski Romeo i Julija”, Srbin Boško Brkić i muslimanka Admira Ismić.
Priča Srbina Boška Brkića i muslimanke Admire Ismić podigla je svojevremno ceo region na noge. Postala je simbol tragične ljubavi, ali i vernosti do smrti. Jedna velika nada pokošena je 18. maja snajperskim hicima na Vrbanja mostu u Sarajevu. Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i odlazak iz nepodnošljive stvarnosti.Boško i Admira Ismić odlučili su 1993. da napuste ratom zahvaćeno Sarajevo i odu u neku obećanu zemlju gde bi nesmetano mogli da žive svoju ljubav i mladost.
U kontak su stupili na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateljstvo je ubrzo preraslo u ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate. Kada je počeo rat Boško je rešio da ostane – zbog nje, a Admira je rešila da pođe – zbog njega.
Plan je bio savršen, a lepa slika budućnosti smešila se mladom zaljubljenom paru. Dok su, držeći se za ruke uz Amirino povremeno skakutanje i zajedničke osmehe, prelazili Vrbanja most, snajperski hici pocepali su sunčano sarajevsko nebo i obrušili se na simbole večne ljubavi.
Tela nesrećnog para ležala su na Vrbanja mostu devet dana na “ničijoj zemlji”, jer su međunarodne snage odbile da pomognu u uklanjanju tela, a nijedna zaraćena strana, iz straha od druge, nije smela da reaguje. Konačno, deveti dan je Vojska Republike Srpske sklonila tela.Sahranjeni su u Lukavici, ali su im tela 1996. godine, po želji Admirinih roditelja, prenesena na groblje Lav u Sarajevu. Blagoslov za ovu akciju dala je i Boškova majka.
Iskaz bivšeg operativca bošnjačke tajne službe AID Edina Garaplije, dat u Tužilaštvu Sarajevskog kantona, za Boškovu i Admirinu smrt krivi pripadnike tajne muslimanske terorističke jedinice “Ševe”. Garaplija je za ovo ubistvo optužio Nedžada Herendu, koji je neko vreme bio šef “Ševa” i pripadnika ove jednice Dragana Šošića, piše Istorijski zabavnik.Istina je da istraga nikada nije sprovedena i da se sa sigurnošću ne zna šta se dogodilo i do danas niko nije odgovarao.
Ovu tragičnu priču o dvoje ljudi koji su stadali u želji da napuste grad u kom je bezumlje prevladavalo, prvi je svetu poslao američki novinar Kurt Šork, čija je želja bila da ga sahrane blizu groba Boška i Admire. Nakon što je i sam poginuo, tokom izveštavanja u Sijera Leoneu, deo pepela pohranjen je uz grobnicu nesrećnog sarajevskog para, Istorijski zabavnik.Godine 1994. CBS je snimio dokumentarni film “Romeo and Juliet in Sarajevo”. Na albumu Zabranjenog pušenja “Radovi na cesti” jedna pesma zove se jednostavno – “Boško i Admira”.”Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio i niko nikad neće sve dok Miljacka voda teče”, kaže njen refren.
izvor: stil.kurir.rs
