Trnjenje predstavlja poremećaj površnog senzibiliteta odnosno izmenjen osećaj površine kože. U stručnoj medicinskoj trerminologiji se obično označava kao parestezija, dizestezija (izmenjen), hipestezija (snižen) ili hiperestezija (povišen senzibilitet), objašnjava za N1 neurolog prof dr Toplica Lepić.
„Manifestuje se osećajem bockanja, mravinjanja, peckanja, žarenja, hladnoće… Često se tako naziva i smanjen ili pojačan osećaj dodira sve do bola. To su simptomi poremećaja površnog senzibiliteta. Nisu specifični za određenu bolest, već se mogu javljati u sklopu različitih oboljenja, kako perifernog, tako i centralnog nervnog istema, ali i u sklopu nekih psihičkih poremećaja“, kaže prof dr Lepić.Za procenu prirode, porekla i značaja ovih simptoma važno je da se utvrdi kada su i kako nastali, koliko traju i koji deo tela zahvataju, naglašava naš sagovornik.
Profesor Lepić objašnjava „da senzitivne živce (nerve) čine nervna vlakna koja polaze iz receptora u koži i potkožnom tkivu koji registruju različite modalitete kao što su: bol, dodir, pritisak, vibracije, temperatura. Oni se prostiru prema kičmi, ulaze u kičmenu moždinu kroz zadnje kičmene korenove i završavaju se u senzitivnim nervnim ćelijama (neuronima).“
Pojačan osećaj za bol
„Oštećenja senzitivnih nerava i neurona dovode do poremećaja senzibiliteta koje doživljavamo kao gubitak osećaja, smanjen, izmenjen ili pojačan osećaj za bol, dodir, pritisak, toplotu ili hladnoću, što doživljavamo kao bol, trnjenje, bockanje, mravinjanje, peckanje, žarenje, hladnoću“, objašnjava sagovornik portala N1.Simptomi poremećaja senzibiliteta:
-peckanje, bockanje (osećaj „iglica ili trnja“),
-bolan ili pekući bol,
-utrnulost ili slab osećaj u zahvaćenom području,
-osećaj da je pogođeno područje „zaspalo“ ili „tuđe“
-osećaj peckanja ili svraba
-vruća ili hladna koža.
Prema rečima profesora, simptomi mogu biti stalni ili povremeni. Obično se ovi osećaji javljaju u zahvaćenom području, ali se mogu i širiti.
Žene češće pate od sindroma karpalnog tunela
Profesor Lepić dodaje da žene češće dobijaju sindrom karpalnog tunela, zbog užeg nervnog kanala.Postoje takođe još neki od faktora :
Gojaznost – dodatna težina može da vrši pritisak na nerve i diskove lumbalne kičme Povećanje telesne težine i vode u trudnoći može izazvati pritisak na nerve
Bolest štitne žlezde: Ovo dovodi osobu u opasnost od sindroma karpalnog tunelaDijabetes: Dijabetes može izazvati oštećenje nerava – polineuropatiju.Reumatoidni artritis: Izaziva upalu, koja takođe može da ošteti periferne nerve
Dugo ležanje: Može izazvati kompresiju nerva i povećati rizik od parestezije
Prekomerna aktivnost: Ljudi koji obavljaju poslove koji zahtevaju ponavljajuće pokrete i podizanje tereta imaju veći rizik od uklještenja nerva i parestezija
„Većina ljudi je osetila privremeno trnjenje ruke ili noge kada su predugo sedeli sa prekrštenim nogama ili su zaspali sa rukom ispod glave. To se dešava kada je nerv duže vreme pritisnut. Osećaj brzo nestaje kada se pritisak oslobodi i ekstremitet pokrene. Ovakvim smetnjama ne treba pridavati značaj već treba voditi računa o tome kako sedimo ili spavamo. Trnjenje koje traje ili se često ponavlja na istom delu tela zaslužije više pažnje. Ono može biti simptom ozbiljne neurološke bolesti ili povrede nerava“, ističe profesor Lepić.
Polineuropatija
„Trnjenje najčešće zahvata periferne delove ekstremiteta, prste, šake i stopala i tada je obično posledica oboljenja perifernih nerava koje sa zovu polineuropatije“, objašnjava profesor.
Izvor: N1
