Srbija se ponovo nije uskladila sa poslednjim odlukama Evropske unije (EU) što se tiče restriktivnih mera protiv Rusije, koje su odgovor na agresiju na Ukrajinu.U pitanju su dve odluke koje se odnose na proširenje liste osoba i entiteta koji podrivaju i prete teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine, kao i odluke koja se odnosi na ograničenje cena naftnih derivata.Sa ovim odlukama Evropske unije su se uskladile sve ostale zemlje regiona koje su kandidati za punopravno članstvo u EU: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, kao i zemlje Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) gde su Island, Lihtenštajn i Norveška, članice Evropskog ekonomskog prostora.
Visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) je pozdravio usklađivanje ostalih zemalja sa odlukama EU, te je potvrdio da će ove zemlje “obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta EU”.Predsednik Rusije je povodom Dana državnosti Srbije, poručio predsedniku Srbije da ceni izbalansiranu spoljnu politiku koju vodi.Srbija je inače jedina zemlja kandidat za punopravno članstvo u evropski blok koja se nije uskadila ni sa jednom odlukom EU po pitanju sankcija Rusiji.Ovo je razlog zašto je Srbija doživela drastičan pad stepena usklađenosti sa spoljnom politikom EU.Neuvođenje sankcija Rusiji je razlog zašto Srbija nije napredovala ni za jedan korak u procesu evropskih integracija, te je prošla godina za nju bila propuštena jer nije bilo pomaka u procesu pristupnih pregovora.
Evropski zvaničnici redovno pozivaju zvanični Beograd da uvede sankcije Rusiji, jer se od Srbije kao zemlje kandidata očekuje da progresivno uskladi njenu politiku sa politikama EU.
izvor: RSE
