Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti rekao je da je dobio upozorenja o mogućnosti smanjenja podrške Zapada, ukoliko Kosovo ne bude konstruktivno u odnosu na pregovore sa Srbijom. On je, međutim, izrazio uverenje da se Kosovo pokazuje kao konstruktivna strana u ovom procesu.Kurti je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da nije pozvan na sastanak koji će 31. januara organizovati američka ambasada u Prištini, a na kome će se razgovarati o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.Kazao je da je ovaj sastanak rezultat insistiranja izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Escobar) i da očekuje da Eskobar u Beogradu kaže da Srbija treba da prizna Kosovo, a ne da u Prištini kaže da će se do Zajednice doći, bez obzira na stav premijera Kosova.
Govoreći o evropskom planu za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa, Kurti je rekao da mu on nije predstavljen u formi “uzmi ili ostavi”, već kao platforma za dalju diskusiju. On je ponovio da je evropski predlog dobra osnova za razgovor, ali je rekao da ne sadrži sve ono što bi Kosovo želelo. Kurti je rekao i da očekuje intenzivan dijalog sa Srbijom, kako bi dogovor bio postignut u pomenutom vremenskom okviru, a to je mart 2023. godine.
RSE: Kosovu i Srbiji predloženo je ono što se sada naziva “evropski predlog'” a normalizaciju odnosa, koji ima podršku SAD-a. Da li vi prihvatate ovaj predlog?
Kurti: Još na jesen prošle godine sam rekao da je predlog Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Nemačka i SAD, dobra baza za dalje diskusije, da je pogodna platforma i okvir da se ide napred. Stoga sam uvek bio konstruktivan u pristupu ovom predlogu koji ima jezik, možemo reći, univerzalnih pojmova kao što su nezavisnost, teritorijalni integritet, suverenitet, zatim demokratija, vladavina prava, samoopredjeljenje. Dakle, stvari koje smo uvek afirmisali kao Republika Kosovo i kao narod, kroz godine i decenije.
RSE: Da li je ovaj plan nacrt sporazuma ili sadrži principe na osnovu kojih se može postići sveobuhvatni sporazum?
Kurti: Ima pet rečenica u preambuli i deset članova. Ja sam poslao i svoje komentare budući da mi nijednom nije rečeno da je ovo predlog “uzmi ili ostavi”. Dakle, nije bilo takvog ultimatuma nijednom.Prema tome smo rekli da, u principu, to smatramo dobrom osnovom za dalje diskusije, na čemu ćemo se angažovati kada god nas pozovu u Brisel. Naravno, mnogo toga se treba razjasniti tu jer jedan sporazum je održiv kada se uklone dvosmislenosti i samo kada je stabilan na taj način, može zaista da se sprovede.Na poslednjem sastanku 20. januara insistirao sam da bude i pet država, one koje će promeniti stav putem akta saglasnosti, jer potpuna normalizacija biće potpomognuta upravo putem priznanja pet država koje se još nisu pridružile većini država članica EU.Dakle, moj glavni prigovor, a ima i drugih, ali glavni prigovor koji sam spomenuo na poslednjem sastanku, tiče se univerzalnog priznanja koje nam je potrebno unutar EU i NATO-a, gde težimo da se učlanimo.
RSE: Možemo li da govorimo i o drugim prigovorima koje ste spomenuli. Rekli ste da je dobra osnova za dalje razgovore, ali po kojim tačkama ste skeptični?
Kurti: Ja sam govorio na sastancima, a takođe sam i uložio i pismene komentare, tako da nije prikladno da sada ugrozimo poverljivost razgovora. Ali, znam da nije tačno da je druga strana prihvatila ovaj predlog. I ona je dala svoje prigovore.
Moj utisak je da je ponavljanje kako je Beograd prihvatio evropski predlog, više u funkciji vršenja pritiska nad Kosovom nego što je prava istina zato što su oni podneli zahteve koji nas udaljavaju od normalizacije. Dakle, podneli su zamerke koje nas udaljavaju od normalizacije, dok su zamerke koje sam ja podneo zamerke koje nas još više približavaju sporazumu o normalizaciji.Vi znate da su predsednik SAD Joe Biden, kancelar Nemačke Olaf Sholtz, rekli da nam je potreban zakonski i međunarodno obavezujući sporazum, koji će doneti potpunu normalizaciju odnosa sa recipročnim priznanjem u centru.
RSE: Na šta je druga strana uložila prigovor?
Kurti: Opet, ne mogu da kažem to u ime druge strane, ali znam da su oni poslali svoje komentare i primedbe i nije tačno da su u potpunosti prihvatili predlog. U međuvremenu, ne zaboravimo da je 27. oktobra, zapravo zvanično, glasanjem na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, predlog jednoglasno odbijen.Dakle, svi koji su učestvovali na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, gde su bili i predsednik Srbije, i premijerka, i ministar spoljnih poslova i mnoge državne institucije, jednoglasno su odbacili predlog Evropske unije. Međutim, oni su sada, 20. januara, bili pozitivniji, ali nije tačno da su to u potpunosti prihvatili, jer su dali svoje primedbe, koje su, po mom čvrstom uverenju, abnormalne.
Kurti: Kosovo se pridružilo Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji u pogledu sankcija protiv Ruske Federacije i njihove invazije na Ukrajinu. Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a možda bi trebalo razmisliti o sankcijama koje Srbiji treba uvesti, zato što ne uvodi sankcije Rusiji.
Izvor: RSE
