Paranazalni sinusi predstavljaju šupljine u kostima lobanje koji preko malih otvora, nazvanih ušća ili ostijumi komuniciraju sa nosnom šupljinom. Njihova uloga nije u potpunosti poznata, ali se smatra da imaju ulogu u rezonanciji glasa ili zagrevanju vazduha koji kroz nos ulazi u organizam, objašnjava za portal N1 dr Ivan Baljošević.
„Čak i da su u potpunosti ispunjeni koštanim tkivom ne bi bili teži od običnih naočara ili šešira. Razlikujemo maksilarne ili vilične sinuse koji se nalaze iznad gornje vilice, etmoidalne sinuse koji se nalaze u unutrašnjem uglu očiju, frontalni ili čeoni sinus koji se nalazi u predelu obrva i sfenoidalni sinus koji je smešten iza nosne šupljine“, kaže dr Baljošević
Dodaje da sinuzitis predstavlja zapaljenski proces sluznice paranazalnih šupljina. U savremenoj literaturi, češće se koristi termin rinosinuzitis zbog udruženosti zapaljenjskih procesa u nosu i paranazalnim šupljinama.
„Akutni rinosinuzitis je u 90 odsto slučajeva virusne etiologije. Najčešći uzročnik je rhinovirus u 50 odsto pacijenata, zatim virus influenze ili gripa i virus parainfluenze, coronavirus (ali ne i Covid 19) i dr. Samo 5-10 odsto virusnih rinosinuzitisa kod dece i 2-5 odsto kod odraslih se komplikuje bakterijskom infekcijom. Najčešći bakterijski izazivači su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Staphylococcus aureus se često nalazi u kulturama nosnog brisa, ali je redak u sinusnom aspiratu“, navodi on.Bolest je karakteristična za period jeseni i zime i posledica je preteranom izlaganju osoba jakom vetru i hladnom i vlažnom vazduhu, što je u narodu popularan izraz za promaju.„Predisponirajući faktori za razvoj rinosnizuitisa su aerozagađenje, gastroezofagealni refluks i kod dece – jako uvećane adenoidne vegetacije (treći krajnik). Od svih navedenih faktora najčešće su infekcije sinusa izazvane virusnom infekcijom gornjih respiratornih puteva i alergijskom inflamacijom“, kaže doktor.On navodi da „svaka opstrukcija prirodnih ušća sinusa u nosnu šupljinu dovodi do smanjene koncentracije kiseonika u sinusu, disfunkcije malih cilija u sluznici i prekomerne produkcije sekreta u sinusu“.
SimptomiPrema njegovim rečima, akutni rinusinuzitis podrazumeva simptome sinusne infekcije koji traju do tri meseca. Definicija podrazumeva postojanje neprekidne respiratorne infekcije u tom periodu.„To je često oboljenje i viđa se kod 6-15 odsto ukupne populacije, a incidencija je 2-5/1000 kod odraslih godišnje, dok je kod školske dece nešto češći i iznosi 7-10/1000“, kaže on.Dr Baljošević dodaje da su klinički simptomi burniji kod dece nego kod odraslih.„Prvi simptom je pojačano curenje iz nosa koje je u početku vodenastog, ali može biti i gnojnog, žuto-zelenog karaktera. Prati je zapušenost nosa i intenzivan kašalj. Takođe, može da nastane i poremećaj opšteg stanja sa povišenom temperaturom, malaksalošću i glavoboljom“, navodi naš sagovornik.
„Pojačava se curenje iz nosa, kašalj koji može biti suv ili vlažan i prezentuje se celog dana sa pojačanim intenzitetom noću, lako povišenom temperaturom, fetorom (neprijatan zadah) iz usta i bolnim jutarnjim periorbitalnim edemima (otok oko očiju). Manje je uobičajeno, ali može da se pojavi i bol u zubima kao posledica sinusne infekcije“, ukazuje doktor.
Hronični rinosinuzitis
Hronični rinosinuzitis (HRS) predstavlja hronični zapaljenjski proces nosa i paranazalnih šupljina, koji traje duže od tri meseca u kontinuitetu.„Simptomi su oskudni i obično su to otežano disanje na nos, nazalna sekrecija (prednja ili zadnja), kašalj i bol (pritisak) u predelu lica. Dijagnoza zahteva kliničku i endoskopsku potvrdu simptoma u vidu otoka osne sluznice, gnojne nazalne sekrecije, sa prisustvom nazalnih polipa ili bez njih, sa CT dijagnostikom ili bez nje. Ukupna prevalencija HRS u Evropi je 11 odsto. Smatra se da oko 8 odsto dece ima HRS. Deca sa atopijom ili astmom, koja su u kolektivu, imaju dva puta veću šansu za razvoj HRS u odnosu na decu koja ne idu u kolektiv“, ističe dr Baljošević za N1.
„Bakterijski uzročnici hroničnog sinuzitisa su: Staphyloccocus aureus koji je najčešći, u oko 36 odsto slučajeva, zatim Streptococcus pneumoniae, Moraxella catarrhalis i Haemophilus influenzae. Teško je izolovati prave prouzrokovače, jer su pacijenti do momenta dijagnoze već više puta lečeni različitim antibioticima. Na primer, kod pacijenata sa cističnom fibrozom često se izoluju Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus. Poslednjih decenija uočen je porast incidence gljivičnih rinosinuzitisa“, naglašava doktor.
Dijagnoza
Dr Baljošević ističe da se dijagnoza postavlja na osnovu anamneze tj. podataka koje dobijemo od pacijenta, kliničkog pregleda koji obuhvata: bolnu osetljivost prilikom pritiska na kožu glave iznad zahvaćenog sinusa i otokom mekih tkiva.„Pregledom nosne šupljine nalazimo: devijaciju nosne pregrade, sekret u nosnoj šupljini koji se sliva u ždrelo, a kod dece i uvećan treći krajnik. Radiološka ispitivanja obuhvataju Rtg snimak paranazanih šupljina sa otvorenim ustima ili snimak kompjuterizovanom tomografijom (CT) koji pokazuje zasenčenost zahvaćenih sinusinuh šupljina. NMR snimak se preporučuje ako postoji sumnja na endokranijalnu komplikaciju, jer se njime ne mogu prikazati koštani zidovi“, kaže on.
Lečenje
Ciljevi lečenja su uspostavljanje normalne ventilacije i poboljšanje sistema drenaže paranazalnih šupljina, rekao je dr Baljošević i dodao da u najvećem broju slučajeva obuhvata samo konzervativnu terapiju.Prema njegovim rečima, konzervativna terapija podrazumeva:
a) medikamentoznu terapiju (simptomatska, antimikrobna, antialergijska),
b) aspiraciju sekreta iz nosa i sinusa metodom po Proetz-u i
c) mere za prevenciju sinuzitisa
a) Medikamentozna terapija – S obzirom da je infekcija u većini virusne etiologije na početku lečenja treba dati analgetike i dekongestive, mukolitike i slane rastvore u obliku spreja, u trajanju od 7-10 dana. Kod sumnje na bakterijski akutni rinosinuzitis preporučuje se uvođenje antibiotske terapije. Najčešće je dovoljna primena antibiotika oralnim putem, ili kao inhalaciona terapija. U težim slučajevima i sumnje na komplikacije ordinira se parenteralna (venska) primena antibiotika širokog antimikrobnog spektra.
b) Aspiracija sekreta iz nosa i sinusa metodom po Proetz-u – Kada se sinusna ušća otvore, drenaža sinusa se može postići čestim izduvavanjem nosa. Ukoliko je sekret gust i teško se odstranjuje, primenjuje se aspiracija sekreta metodom po Proetzu. Ovo je neinvazivna metoda kojom se sekret iz nosa uklanja pomoću aparata aspiratora i nastavka koji se ubacuje u nosnu šupljinu. Na taj način se smanjuje pritisak, a poboljšava oksigenacija i krvni protok u sinusu, čime se ublažavaju simptomi i obnavlja mehanizam odbrane. Danas su u apotekama dostupni i aparati koji se mogu primeniti i u kućnim uslovima.
c) U prevenciji sinuzitisa koristimo lekove koji omogućavaju dobru prohodnost nosne šupljine, kao što su redovno ispiranje nosa već pomenutim sprejevima morske vode ili biljnim preparatima, a ako pacijent ima potvrđen alergijski rinitis primenjujemo i antihistaminike i kortikosteroidni sprej, objašnjava doktor.Hirurško lečenje se sprovodi kod bolesnika koji ne reaguju na medikamentozno lečenje, dodaje naš sagovornik. Prva hirurška intervencija koja se razmatra kod dece sa hroničnim sinuzitisom je adenoidektomija.„Uvećan i hipertrofičan adenoid u značajnoj meri može biti rezervoar rekurentnih bakterijskih infekcija. Ukoliko i adenoidektomija ne smanji tegobe, može se razmatrati endoskopska sinusna hirurgija. Funkcionalna endoskopska hirurgija sinusa uspešno se primenjuje kod dece i kod odraslih. Podrazumeva skup hirurških postupaka koji se izvode kroz nos pod kontrolom endoskopa. Cilj je da se minimalno invazivnom tehnikom prošire prirodni otvori sinusnih ušća i obezbedi drenaža i ventilacija sinusa“, navodi dr Ivan Baljošević.
Izvor: N1
