Po prvi put je primećena aktivnost ljudskog mozga u poslednjim trenucima pre smrti, otkrivajući ritmičku aktivnost koja je uporediva sa onom viđenom tokom sanjanja. Opservacija bi mogla da podrži izveštaje o iskustvima bliske smrti o životu koji prolazi pred vašim očima u onome što je poznato kao „prisećanje života“.
Do otkrića je došlo tokom lečenja epilepsije 87-godišnjeg muškarca pod nadzorom dr Raula Visentea na Univerzitetu u Tartuu, Estonija. Ovde je bio kontinuirano praćen elektroencefalografijom (EEG), koja je pomogla lekarima da otkriju i upravljaju napadima čim se pojave, piše iflscience.com.Na žalost, čovekovo zdravlje se pogoršalo i kasnije tokom EEG snimanja dobio je srčani udar i preminuo. Neočekivani incident ostavio je Vinsenteov tim po prvi put podatke o aktivnosti ljudskog mozga pre i posle smrti, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience.
Analize snimka otkrile su promene u moždanim talasima pre i nakon što je srce prestalo da kuca, uključujući specifične vrste talasa koji su povezani sa višom kognitivnom funkcijom. Pokazao je vrste talasa koji se aktiviraju tokom sanjanja, prizivanja sećanja i obrade informacija koje se javljaju u poslednjim trenucima mozga.„Kroz generisanje oscilacija uključenih u vraćanje memorije, mozak može biti poslednji koji se priseća važnih životnih događaja neposredno pre naše smrti, slično onima prijavljenim u iskustvima blizu smrti“, sugeriše Zemar.Zanimljivo je da se aktivnost nastavila čak i nakon što je srce prestalo da kuca, Zemar kaže da nalazi otvaraju nova pitanja o životu i smrti.
„Ovi nalazi dovode u pitanje naše razumevanje tačno kada se život završava i generišu važna prateća pitanja, poput onih u vezi sa vremenom doniranja organa.“Studija nije bez svojih ograničenja, fokusirajući se na jednu studiju slučaja u kojoj je osoba imala poznate abnormalnosti mozga zbog epilepsije, ali se zasniva na istraživanju koje je otkrilo slične promene moždanih talasa pre i posle srčane smrti kod pacova.Stoga je moguće da bi „sećanje na život“ u poslednjim trenucima mozga moglo biti biološki odgovor koji se može videti kod svih vrsta, ali izvlačenje čvrstih zaključaka zahteva dalja istraživanja.
Za sada, Zemar se nada da bi gledanje moglo doneti utehu onima koji moraju da se oproste.„Kao neurohirurg, ponekad se suočavam sa gubitkom. „Neopisivo je teško preneti vest o smrti uznemirenim članovima porodice“, rekao je on.„Nešto što bismo mogli da naučimo iz ovog istraživanja je: iako naši voljeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas puste da se odmorimo, njihov mozak možda ponavlja neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u svojim životima, prenosi Oslobođenje.
Izvor: danas
