Sudanac koji je radio kao vozač taksija u jednoj zaljevskoj zemlji, u saobraćaju vozilom udara jedan bogataš, a potom izlazi, psuje ga i udara. Siroti Sudanac je samo ponavljao: „Allah je moj jedini zaštitnik! Ako sam ja pogriješio prema tebi neka Allah tvoje pravo uzme od mene, a ako si ti pogriješio prema meni, ja molim Allaha da bez odgađanja tebe kazni!“
Taksista dalje kazuje: „Napustio sam mjesto udesa ponavljajući: ‘Meni je dovoljan Allah kao zaštitnik i On je divan zaštitnik!’ Dani su prolazili a ja sam se vratio svojim redovnim poslovima. Jedan dan je neko naručio dva janjeta sa ražnja i mene su pozvali da ih odvezem na jednu adresu. Iz kuće je izašao čovjek da preuzme pošiljku. Kada me ugledao, uzeo me za ruku i upitao: „Brate, poznaješ li ti mene!?“
Rekao sam: „Ne, ne poznajem te!“
On reče: „Ja sam onaj što te autom udario na raskrsnici, a potom te vrijeđao i udarao!“
Ja sam rekao: „Taj slučaj sam predao Onome koji obespravljenim vraća njihova prava!“
Čovjek plačući reče: „Da si Bogdo slučaj predao policiji umjesto Allahu! Onaj kome si podigao tužbu protiv mene, žestoko me kaznio i to dan poslije tog udesa. Ponovo sam napravio udes u kome su mi stradali sin i kćerka. Znam da je Allah uslišao tvoju kletvu, pa sam poslije udesa svaki dan pune dvije sedmice, po čitav dan šetao ulicama u nadi da ću tebe pronaći da od tebe halala tražim. Ubijeđen sam da će me Allah žestoko kazniti i na drugom svijetu. I evo te sada pred mojom kućom. Molim te, brate moj, da mi oprostiš. Uzmi svoje pravo. Udaraj me koliko hoćeš, samo mi oprosti!“
Kada sam vidio koliko plače i preklinje me da mu oprostim, sažalio sam se na njega i počeo moliti Allaha da mu oprosti. Rekao sam mu da mu ja sve opraštam.
Čovjek mi se zahvali i ode u kuću ponavljajući: „Tako mi Allaha nikada više nikome neću nepravdu učiniti!“
Izvor:
