Član Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan ocenio je da će zbog enormnog rasta cene suncokreta ulje poskupljivati “sve dok narod bude imao para da plaća”, dok se s druge strane država koleba između privremene suspenzije carina na uvoz ulja i intervencije iz robnih rezervi.
Gulan navodi da je narodu uvek skupo i biće mu skupo, podsećajući da je otkupna cena suncokreta koja je prošle godine plaćana seljacima bila 38 dinara po kilogramu, a današnji berzanski izveštaj pokazuje da je cena dostigla 65 i 45 dinara po kilogramu.
„Prema tome, mora ulje da poskupi. Ono će poskupljivati sve dok narod bude imao pare da plaća“, rekao je Gulan za RTS.Prema rečima agroekonomskog analitičara Vojislava Stankovića, poskupljenje nije opravdano i posredi je psihogeni faktor, usled čega „mešetare sami trgovci“ u nameri da pokriju gubitke nastale zbog lokdauna i pandemije.Stanković ukazuje da je potrebno stabilizovati tržište, a da su državi od tržišnih instrumenata na raspolaganju jedino Robne rezerve, gde postoje značajne količine ulja, ali, smatra, sa državnom intervencijom bi trebalo sačekati „da se vidi ovo treće poskupljenje koje se najavljuje“.U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ističu da je poskupljenje ulja posledica dešavanja na svetskom berzanskom tržištu.„Cene većine žitarica i uljarica na svetskim berzama beleže maksimume, uprkos dobrom rodu. Maloprodajne cene suncokretovog ulja u Srbiji, nakon poslednjeg poskupljenja, su između 165 i 220 dinara. Jedan od načina za njihovo snižavanje je privremena suspenzija carina na uvoz suncokretovog ulja kako bi se omogućila veća konkurencija, ali je pitanje da li bi ta mera dala rezultat, s obzirom na to da su cene u regionu na istom ili višem nivou u odnosu na Srbiju“.Ove godine je suncokret zasejan na 220.000 hektara, prinos je zbog izrazite suše za oko 30 odsto manji u odnosu na prošlu godinu, a ove jeseni setva je skuplja za petinu u odnosu na lani, čime se objašnjava rast cena u maloprodaji.Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, saopštenim u septembru, hrana je za godinu dana poskupela oko 32 odsto, delom zbog kovida, delom zbog veće tražnje, a delimično zbog skupljeg prevoza. Uz to, na berzama je došlo do enormnog rasta cene žita, što se već preliva na cenu gotovih proizvoda.
