Na lopti je nacrtao osmjeh i to mu je bio jedini prijatelj, nazvao ga je Wilson.
Prolazile su godine, on neće odustati, boriće se, plivaće preko okeana da se vrati u svoju zemlju, gradiće brod, splav, prolazi kroz razne teškoće, jer fantastičan motivator mu je pomisao da žena koju voli ga čeka, prijatelji ga čekaju i sav taj život koji je ostavio.
Ali, kad se vratio, šta je zatekao?
Prijatelji su mislili da je mrtav i polahko ga zaboravljali.Voljena žena se udala za drugog i rodila djecu.
Sve ono zbog čega se on borio na dnevnoj bazi da preživi, nije zatekao ništa od toga.
Niko njega nije čekao, mogao je i umrijeti. Ono što je njemu značilo, drugima nije.
Zato, kad odeš, nemoj misliti da će te neko žaliti.
Nastoj da imaš dovoljno dobrih djela kad dođeš pred svog Gospodara.
