Na Balkanu, gde su bezbednosne ravnoteže i dalje krhke, svaki potez država dobija posebnu težinu. U tom kontekstu, najava Kosova da će do kraja 2026. pokrenuti prvu fabriku municije u Jahocu kod Đakovice, u saradnji s turskom državnom kompanijom MKE, predstavlja strateški korak s potencijalom da utiče na regionalnu percepciju odbrane.
Premijer Albin Kurti istakao je da industrijska zona neće služiti samo za proizvodnju municije, već i za razvoj vojnih i civilnih dronova „Made in Kosovo“. Sporazum je potpisan 16. decembra 2024, a prema planu, Kosovo će dobiti kompletnu liniju za proizvodnju metaka i zrna, laboratoriju i opremu za testiranje, dok će stručnjaci MKE pružati tehničku podršku kosovskom osoblju.
NATO se nije direktno oglasio o ovoj inicijativi, naglašavajući da misija KFOR-a ostaje fokusirana na sprovođenje mandata UN i očuvanje bezbednog okruženja. Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku planirana je do 2028, a Kurti tvrdi da se proces odvija u skladu sa standardima NATO-a. U poslednje četiri godine Kosovo je investiralo preko 430 miliona evra u naoružanje iz SAD, Turske, Nemačke i drugih članica alijanse.
Penzionisani američki pukovnik Rej Vojčik ocenjuje da je odluka Kosova „fantastična inicijativa“, u skladu s očekivanjima NATO-a da zemlje koje teže članstvu razvijaju sopstvenu odbrambenu industriju. On podseća na regionalni sporazum o odbrani između Kosova, Albanije i Hrvatske, koji dodatno osnažuje ovu inicijativu.
Međutim, stručnjakinja Argiro Karconaki iz Hamburga upozorava da susedi mogu doživeti ovakve poteze kao pretnju, što može povećati tenzije. „To neće promeniti bezbednosnu dinamiku na Balkanu, ali može hraniti narative i propagandu, posebno u Srbiji, stvarajući osećaj straha koji je podjednako stvaran kao i sama pretnja“, ističe ona.
Kosovo, uz podršku saveznika, nastavlja da jača svoje kapacitete, dok se priprema i za učešće u međunarodnim misijama – uključujući najavljenu mirovnu misiju u Gazi.
