Američki Senat razmatra predlog zakona pod nazivom „Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine“, koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu i usluge iz zemalja koje nastave da kupuju ruske energente. Cilj je potpuno presecanje prihoda kojima se finansira ruska državna politika i vojni sektor.
U dokumentu se navodi da će sankcije biti uvedene ukoliko Rusija odbije da pregovara o mirovnom sporazumu sa Ukrajinom, prekrši takav sporazum ili pokrene novu vojnu invaziju. Istovremeno, američka politika treba da obezbedi „održive nivoe bezbednosne pomoći Ukrajini radi verodostojne odbrambene sposobnosti“.
Najvažniji deo zakona odnosi se na treće države koje nastave da kupuju ruske energente. Za njih bi carinska stopa na američkom tržištu bila podignuta na nivo „ne manji od ekvivalenta od 500 odsto ad valorem“. To znači da bi proizvod vredan 100 dolara, nakon primene carine, koštao 600 dolara.
Iako Srbija nije pomenuta imenom, ona bi mogla da bude pogođena ovim merama jer je i dalje potpuno zavisna od ruskog gasa. Zemlja uvozi oko 3 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a gasni aranžman sa Rusijom produžen je do marta ove godine.
Senator Lindzi Grejem objavio je da je nakon sastanka sa predsednikom Donaldom Trampom dobio „zeleno svetlo“ za ovaj dvostranački zakon, na kojem je radio zajedno sa senatorom Ričardom Blumentalom i drugim kolegama. Glasanje u Senatu očekuje se početkom sledeće nedelje.
