Netanjahu i Tramp: Iran u fokusu, rakete kao nova crvena linija
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu 29. decembra na Floridi se sastaje s američkim predsednikom Donaldom Trampom, a glavna tema biće Iran. Za razliku od ranijih razgovora, fokus se pomera sa nuklearnog programa na iranske balističke rakete – pitanje koje Tel Aviv vidi kao najurgentniju egzistencijalnu pretnju.
Od nuklearne do raketne pretnje
Nakon junske 12-dnevne vazdušne kampanje, u kojoj su američko-izraelski napadi teško oštetili iransku nuklearnu infrastrukturu, Tramp je više puta izjavio da je „nuklearna pretnja uništena“. Izrael se slaže da je program unazađen, ali upozorava da bi rakete mogle da postanu nova crvena linija. Tokom rata, 36 od 550 projektila pogodilo je izraelsko tlo, izazivajući veliku štetu i pokazujući ranjivost odbrane.
Izraelski zvaničnici sada tvrde da raketni program omogućava Teheranu da vodi proksi ratove preko Hezbolaha i Huta, dok istovremeno štiti nuklearni preporod. Načelnik IDF-a Ejal Zamir nagovestio je spremnost za nove udare na Iran, posebno na proizvodne linije koje bi mogle da proizvedu i do 3.000 raketa godišnje.
Diplomatski pritisak
Netanjahu planira da Trampu predstavi opcije – od izraelskih samostalnih udara do zajedničkih akcija – uz zahtev da SAD rakete tretiraju kao oružje za masovno uništenje. Analitičari poput Farzina Nadimija ocenjuju da Izrael koristi iskustvo iz nedavnog rata kako bi ubedio Vašington da su raketni kapaciteti podjednako egzistencijalna pretnja kao i nuklearni program.
Međutim, SAD ostaju oprezne. Dok Vašington nuklearno oružje vidi kao glavnu pretnju, Izrael insistira da bi rakete trebalo da se klasifikuju kao oružje za masovno uništenje. Nadimi upozorava da bi potpuno uništenje raketnih kapaciteta moglo da izazove promenu doktrine u Teheranu, uključujući ubrzani rad na nuklearnim bojevim glavama u tajnim laboratorijama.
Iranska crvena linija
Iran odbacuje svaku mogućnost pregovora o raketama. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei poručio je da su kapaciteti „isključivo odbrambeni“ i da nisu predmet kompromisa. Iran je ograničio domet svojih raketa na 2.000 kilometara, ali je nagovestio da bi mogao povećati ograničenje ako proceni da je to potrebno. Za Teheran, rakete su ključ odvraćanja i garant bezbednosti.
Hamidreza Azizi iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove ocenjuje da SAD i Izrael možda žele različite stvari, ali se slažu u jednom: Iran je oslabljen i trenutak je da se iznude dodatni ustupci. Prema njegovim rečima, rakete služe kao sredstvo pritiska – da se Iran natera da odustane od obogaćivanja uranijuma i da ograniči transfer oružja proksi grupama.
Medijske reakcije u Iranu
U iranskim medijima reakcije su podeljene. List Javan, povezan s Revolucionarnom gardom, tvrdi da je Izrael „prestravljen“ tempom obnove arsenala. Novinska agencija Mehr ponavlja isto mišljenje, naglašavajući da Iran može lansirati stotine raketa u potencijalnom sukobu. S druge strane, Bultan upozorava da Netanjahu preuveličava pretnju kako bi opravdao napad, dodajući da Teheran mora ozbiljno da shvati retoriku i da razlikuje stvarne vesti od psihološkog ratovanja.
Regionalne implikacije
Sastanak Netanjahua i Trampa dolazi u trenutku kada Bliski istok prolazi kroz novu fazu nestabilnosti. Dok Izrael insistira na preventivnim udarima, Iran se poziva na pravo na odbranu. U tom kontekstu, raketni program postaje ne samo vojno, već i političko pitanje – test odnosa između Vašingtona i Tel Aviva, ali i signal Teheranu da će pritisak biti nastavljen.
