Priča o Srđanu Aleksiću je jedna od najpotresnijih i najplemenitijih iz ratnih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Njegov čin je ostao upisan kao simbol ljudskosti i prijateljstva jačeg od svih podela.
Srđan je 21. januara 1993. godine u Trebinju priskočio u pomoć svom prijatelju Alenu Glavoviću, koga su vojnici Vojske Republike Srpske maltretirali na pijaci. Umesto da se povuče, stao je u odbranu, i zbog toga bio brutalno pretučen kundacima. Od zadobijenih povreda pao je u komu i preminuo 27. januara iste godine, u svojoj 26. godini života.
Njegova smrt nije bila uzaludna – postao je sinonim za hrabrost i prijateljstvo, primer da ljudskost može da nadvlada mržnju i rat. Alen Glavović, čovek koga je branio, kasnije je često govorio da mu Srđan zapravo spasio život, a sećanje na njega čuva se širom regiona.
Srđan je bio mladić iz Trebinja, amaterski glumac i sportska nada, sa porodicom koja je već prošla kroz velike gubitke. Njegov otac Rade, košarkaški trener, ostao je da nosi sećanje na sina, dok je majka preminula ranije, a brat stradao u nesreći.
Danas, ime Srđana Aleksića nosi ulice, sportski tereni i kulturne manifestacije, a njegova priča se prenosi kao lekcija o ljudskosti – da je vredno stati u odbranu drugog, bez obzira na veru ili naciju.
U medijima je potvrđeno da je preminuo jedan od četvorice vojnika Vojske Republike Srpske koji su 1993. godine pretukli Srđana Aleksića, ali njegovo ime nije objavljeno. Informaciju je za „Avaz“ potvrdio Srđanov otac Rade Aleksić
