Nakon izvinjenja predsednika Vučića, situacija ispred Skupštine Srbije eskalirala je hapšenjima, incidentima i sve većim tenzijama. Štrajk glađu Dijane Hrke prerasta u simbol otpora, dok vlast najavljuje vanredne parlamentarne izbore.
Štrajk majke i odgovor režima
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke — jednog od 16 stradalih u tragediji na novosadskoj železničkoj stanici — od nedelje ujutru štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije. Njeni zahtevi su jasni: procesuiranje odgovornih, oslobađanje uhapšenih studenata i raspisivanje izbora. U znak podrške, okupljaju se građani iz Beograda i drugih gradova, dok vlast odgovara pojačanim prisustvom policije i specijalnih jedinica.
Incidenti, privođenja i optužbe
Tokom večeri došlo je do incidenata. Prema izveštajima sa lica mesta i snimcima na društvenim mrežama, pirotehnička sredstva bačena su iz pravca tzv. „Ćacilenda“ — šatorskog naselja pristalica vlasti. Ipak, MUP, BIA i predsednik Vučić za incidente optužuju demonstrante. Uhapšeno je 37 osoba, među njima i poznati košarkaš i aktivista Vladimir Štimac, dok se za još nekoliko učesnika traga N1 info +2.
Vučićevo izvinjenje i najava izbora
Dan ranije, predsednik Vučić uputio je javno izvinjenje studentima i građanima, priznajući greške i pozivajući na dijalog. Međutim, samo dan kasnije usledila su hapšenja, što je dodatno pojačalo sumnje u iskrenost njegovih namera. U međuvremenu, najavio je i mogućnost privremenih parlamentarnih izbora, što mnogi tumače kao pokušaj da se preduhitri rastući građanski pritisak.
Ćacilend i dvostruki aršini
Dok su građani koji podržavaju Dijanu Hrku prolazili kroz kordone i kontrole, pristalice vlasti su, prema svedočenjima, neometano ulazile u ograđeni prostor ispred Predsedništva. Puštanje muzike i provokacije izazvale su revolt okupljenih, a veterani su ranije upozoravali policiju na sumnjivo ponašanje iz tog pravca.
Zaključak: Majka kao simbol, država pod pritiskom
Dijana Hrka, u majici s natpisom „Mama protiv mašinerije“, postala je simbol borbe za istinu i pravdu. Njeno prisustvo ispred Skupštine, uz podršku građana i dijaspore, pokazuje da se otpor ne mjeri brojem, već odlučnošću. Režim, suočen s protestima, međunarodnim pritiskom i unutrašnjim tenzijama, odgovara represijom — ali i najavom izbora, što dodatno potvrđuje da je panika u vrhu vlasti sve vidljivija.
