Beograd – 9. oktobar 2025.
Naftna industrija Srbije (NIS) od jutros se zvanično nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, nakon što Ministarstvo finansija SAD nije produžilo posebnu licencu koja je omogućavala nesmetano poslovanje uprkos većinskom ruskom vlasništvu. Sankcije su stupile na snagu u 6 časova, a kompanija je obavijestila javnost da „nema više odlaganja“.
NIS je od januara ove godine na SDN listi (Specially Designated Nationals), ali je do sada poslovao uz privremenu dozvolu. U saopštenju se navodi da su prioriteti kompanije i dalje redovno snabdijevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima i očuvanje socijalne stabilnosti zaposlenih.
⛽ Snabdijevanje i plaćanje: Za sada bez prekida
Kompanija je saopštila da su benzinske stanice uredno snabdjevene svim vrstama derivata, te da su obezbijeđene dovoljne zalihe sirove nafte za preradu. U slučaju prestanka funkcionisanja inostranih platnih kartica (Visa, Mastercard), plaćanje će biti moguće domaćom „Dina“ karticom, gotovinom i putem „IPS pokaži“ sistema.
Korporativne kartice, kao i Agro i Taksi programi, nastavljaju da funkcionišu bez prekida. Veleprodaja se odvija u dinarima, a NIS ističe da ostaje pouzdan partner za poslovne klijente.
🧭 Politički i ekonomski kontekst
Sankcije su uvedene zbog većinskog vlasništva ruske kompanije Gazprom Neft nad NIS-om, što SAD tumače kao produženu ruku ruskog uticaja u energetskom sektoru regiona. Kompanija je podnijela zahtjev za uklanjanje sa SDN liste još 14. marta, a dopunu dostavila 28. septembra, ali proces delistiranja je, kako navode, „dugotrajan i kompleksan“.
U međuvremenu, NIS sarađuje sa Vladom Srbije i akcionarima na prevazilaženju situacije. Generalni direktor kompanije ranije je izjavio da su pripremljene alternativne metode plaćanja i da se radi na očuvanju kontinuiteta poslovanja.
Sankcije SAD-a prema NIS-u otvaraju novo poglavlje u energetskom i geopolitičkom prostoru Srbije. Iako kompanija tvrdi da je snabdijevanje stabilno, dugoročne posljedice tek treba da se sagledaju. U vremenu kada se energetska sigurnost sve više vezuje za političke odluke, domaće tržište ostaje na ivici neizvjesnosti.
