Akademska tišina, studentski glas — ko je odgovoran za kraj jednog univerziteta?
Univerzitet DUNP (Društvo za unapređenje nauke i pedagogije) nalazi se pred gašenjem. Nekada ambiciozan projekat visokog obrazovanja, danas je simbol institucionalne nebrige, lošeg upravljanja i političkog nemara. Studenti, koji su godinama ulagali vreme, novac i poverenje, odlučili su da više ne ćute.
📣 Javni protest i prozivke
Na društvenim mrežama i u javnim objavama, studenti su jasno imenovali one koje smatraju odgovornima za kolaps:
- Rektorka Zana — prema navodima studenata, upisala fakultet sa 16 godina, a kolege tvrde da je „nikad nisu videli na ispitima“. Njena akademska karijera, kažu, ostaje neproverena i netransparentna.
- Milovan Bratić, prorektor za nastavu — bivši podoficir JNA, koji je, kako navode studenti, „pod nerazjašnjenim okolnostima napustio vojsku“. Njegova uloga u akademskom sistemu izaziva dodatna pitanja.
- Branko Kovačević, predstavnik Vlade u Savetu DUNP-a — rođen 1951. godine, što je, prema studentima, „godina za penziju, a ne za upravljanje obrazovanjem“. Njegovo prisustvo u Savetu vide kao političku dekoraciju bez stvarne odgovornosti.
Za svakog od njih studenti su objavili dokumentovane sumnje, interne prepiske, mejlove i snimke sa sednica, tvrdeći da su godinama ignorisani dok se univerzitet polako gasio.
🏫 Šta se zapravo dogodilo?
Prema dostupnim informacijama:
- DUNP je izgubio ključne akreditacije u nekoliko oblasti.
- Zaposleni su napuštali ustanovu, a nastava se svela na minimum.
- Finansijska sredstva su presušila, a dugovanja prema predavačima i saradnicima narasla.
🎓 Studenti traže odgovore
„Nismo mi ti koji su zakazali. Mi smo dolazili na predavanja, polagali ispite, verovali u sistem. Oni su nas izdali“, poručuje jedan od predstavnika studentske inicijative.
Zahtevaju:
- Javnu istragu o upravljanju univerzitetom.
- Transparentno objavljivanje finansijskih izveštaja.
- Zaštitu stečenih diploma i prava na nastavak obrazovanja.
📉 Obrazovanje kao žrtva sistema
Gašenje DUNP-a nije samo kraj jedne institucije — to je upozorenje. Kada obrazovanje postane poligon za političke igre i privatne interese, studenti ostaju bez budućnosti, a društvo bez temelja.
