U nemačkoj političkoj javnosti sve su češće naznake da se Berlin polako distancira od Aleksandra Vučića kao ključnog faktora stabilnosti na Balkanu. Iako je godinama slovio kao pouzdan partner — od Angele Merkel do Olafa Šolca i Fridriha Merca — poslednji potezi srpskog predsednika izazvali su talas razočaranja u Bundestagu A.
🔹 Od stabilizatora do destabilizatora
Kako navodi Dojče vele, Vučić je bio centralna figura u procesima normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kao i u kontroli političkih tenzija u Bosni i Hercegovini. Uprkos kritikama na račun autoritarnog stila vladanja, Berlin i Brisel su ga godinama tretirali kao neophodnog partnera za očuvanje regionalne bezbednosti.
Međutim, sve češće se čuje da je „strpljenje pri kraju“. Vanjskopolitički glasnogovornik SPD-a Adis Ahmetović otvoreno je izjavio da je Vučić postao destabilizacijski faktor ne samo za Srbiju, već i za BiH, Kosovo i Crnu Goru A.
🔹 AfD — jedina stranka koja ne menja stav
U ovom zaokretu, jedina stranka koja i dalje izražava podršku Vučiću jeste desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), što dodatno komplikuje percepciju srpskog predsednika u evropskim krugovima B.
🔹 Ekonomija i litijum — poslednje veze
Iako je Nemačka najveći strani investitor u Srbiji, a strateška saradnja oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra ostaje važna tačka povezivanja, politička klima se menja. Vučićev nedavni odlazak u Peking, srdačan susret s Vladimirom Putinom i uvredljive izjave na račun evropskih zvaničnika dodatno su pogoršali odnose A.
Berlin više ne vidi Vučića kao bezuslovno jamstvo stabilnosti. Umesto toga, raste zabrinutost da bi njegova politika mogla dodatno destabilizovati region. U fokusu ostaje pitanje: da li će Nemačka promeniti kurs i otvoreno podržati demokratske procese u Srbiji?
